Na tadašnjem Trgu Slavije, a današnjem Vatikanskom, ubijen je Jovan Jakovljević (51), a njegov sin, Slobodan, kaže da se to dogodilo samo zato što je bio Srbin. On je mučki stradao u svojoj kući.
"Moj otac je ubijen samo zato što je bio Srbin i pritom Srbin koji je u Vukovaru nešto značio s obzirom na to da je bio poslovođa na sportskom odeljku Veleprometa, pa je bio poznat u fudbalskim i lovačkim krugovima i to ne samo u Vukovaru nego na području cele Jugoslavije. Nikome nije pravio probleme niti je on imao do tada bilo kakvih problema, a na kraju su mu presudili naši susedi. Njegovo ubistvo bilo je poruka Srbima da nemaju više šta da traže u Vukovaru, ali je poslužilo i kao način da se stvari u našem gradu dodatno zakuvaju", ispričao je Slobodan Jakovljević (51), koji i dan danas živi u Vukovaru, gde čeka ishod istrage o ubistvu svog oca.
Do dan danas, nije otkriveno ko su bili nalogodavci i ubice Jovana Jakovljevića.
"Svi smo mi videli da se nešto kuva, da se nešto događa, ali opet mislili smo da neće baš tako eskalirati. Ipak, nije nam bilo ugodno kada su naše komšije prekoputa na spratu svoje nedovršene kuće postavile mitraljesko gnezdo, ali opet razmišljali smo da je to nekakvo trenutno ludilo i da će se stvari smiriti", prisjetio se Jakovljević ljeta 1991.
"Bila je subota. Tata je tog poslepodneva pratio jednog prijatelja koji nam je bio u gostima i kada je izašao iz kuće, video je kako na Slaviji, ispod vodotornja, stoji grupa od 20-ak naoružanih civila. U to vreme se znalo da su neki na čudne načine dobili oružje, a većina njih su bili vukovarski klošari. Neki od njih tada su prošli kraj njega i tata ih je pitao što se događa. Jedan mu je odgovorio: ‘Čut ćeš, Jovo’. On se vratio u kuću, svi smo bili unutra, sećam se da je bila neka košarkaška utakmica uveče i nakon što se ona završila, počeli smo da se spremamo da idemo na spavanje, kad se oko 23 sata čulo neko rondanje po dvorištu, a onda je neko doviknuo: ‘Jovo, izađi van, policija je’ - priseća se Jakovljević.
Njegov je otac pomislio da je možda neko provalio u radnju u kojoj je bio poslovođa pa im je iz kuće odgovorio da je sada kasno i neka dođu ujutro.
"Tada je neko povikao: ‘Ne, izlazi napolje ili ćemo kuću dignuti u vazduh!’ Zamislite kako smo se osećali. Tata je potom krenuo prema ulaznim vratima koja su bila s dvorišne strane i kada je otključao bravu i upalio svetlo, samo se čuo rafal. Nakon toga čuo se topot i bežanija, a on je ostao da leži mrtav glavom okrenut prema podrumu. Tako smo ga našli majka, brat i ja. Došla je Hitna pomoć, policija, napravljen je uviđaj, fotografisali su sve, stavljali su mu parafinske rukavice da utvrde je li i on pucao, učinjena je obdukcija i kada su nam sutradan predali telo, mi smo se spakovali i s njegovim telom otišli u njegovo rodno selo Negoslavce, tamo ga sahranili i više se nismo vraćali kući", ispričao je Jakovljević i dodao da su i pri izlasku iz Vukovara na kontrolnom punktu imali probleme s grupom naoružanih civila koja je pretresala njihove automobile i pogrebno vozilo.
Danas, Slobodan Jakovljević, njegova majka Zorka i pet godina mlađi brat Zoran još čekaju epilog istrage.
O Srbima koji su u Vukovaru i okolini ubijeni ili nestali do 25. avgusta, odnosno 18. novembra 1991. godine kada je pala odbrana grada, u hrvatskoj javnosti se vrlo malo i vrlo retko govori i piše, navodi Jutarnji list.
Na tu činjenicu su u prethodnih nekoliko nedelja ukazivali predstavnici srpske zajednice u Vukovaru, oglašavajući se povodom protesta koje je najavio, a potom i organizovao gradonačelnik Vukovara Ivan Penava nezadovoljan učinkom policije i Državnog tužilaštva Republike Hrvatske u rešavanju ratnih zločina nad Hrvatima u Vukovaru.
Kurir.rs/Jutarnji.hr/Tanjug Foto: Facebook/Printscreen
NE PROPUSTITE
