Ovaj 46-godišnji samostalni umetnik živi u centru naivnog slikarstva u Hlebinama. Bavi se slikarstvom, a pčelarstvo i 100-tinak košnica su mu dopunski izvor prihoda, dok mu je ispiranje šljunka na Dravi, koja je posle Save sa svojih nešto više od 300 kilometara najduža reka u Hrvatskoj, unosan hobi, prenosi 24sata.hr.
U tajne zanata ga je uveo ujak pre par decenija, s kojim je često boravio na Dravi. Ujaku su u potrazi za zlatom dolazili prijatelji iz Međimurja.
"Nije svaki dan pogodan. Nakon kiša je visok vodostaj i reka je brza i tu se slabije može nešto pronaći. Najbolje je za vreme niskog vodostaja jer je onda voda spora i ima puno šljunka", govori Dražen.
Kako je ostao sam u tom poslu, modifikovao je i alat, pa umesto drvene daske napravio je onu od stirodura. Dovoljno laganu da jedan čovek može njome da upravlja. Na dasci je izrezao žlebove. Na nju baci četiri do pet lopata šljunka i laganim povlačenjem kroz vodu ispira se šljunak. Na kraju ostaje crveni, crni pesak i zlato koji su teži od šljunka.
"Kad ostane masa u kojoj je najviše crnog i crvenog peska koje je nešto lakše od zlata, žlebovi se na dasci ispiraju na obali, tako da taj ostatak završi u koritu. Tih par šaka sitnog peska, a među kojim se nalazi zlatna kovina stavljam na malu dasku koja ima udubljenje. Pažljivim povlačenjem kroz vodu odvojim crveni, a potom crni pesak od zlata, koje je najteže i ostane na dnu", pojašnjava.
Na kraju postupka pokazao je zrnce zlata veličine zrna peska koje se presijavalo na suncu. Ipak, to je gotovo zanemariv ulov, kazao je Tetec.
Da bi potraga za zlatom bila uspešna, na Dravi mora da se provede gotovo ceo radni dan, sedam do osam sati. Treba da se poklope i uslovi poput niskog vodostaja i lepog vremena jer se samo tada može očekivati uspešna potraga, iako je faktor sreće nezaobilazan.
U gornjem toku Drave, na području Međimurja, zlato je s nešto manje karata. Negde oko 22, dok je tu gde on „lovi“ niže niz reku, čistije i gotovo 99 odsto je 24 karatno. S otkupom zlata nema problema, jer se svi otkupljivači u to dobro razumeju.
Kroz ovih 15-tak godina sakupio je manje od kilogram zlata, ali je posle
pojasnio da se tako odgovara otkupljivaču na pitanje koliko nosi zlata.
"Rekord mi je pet grama za šest sati. To je nekih 200 evra, ili oko 1500 kuna, što je solidna nadnica, ali kako svaki dan nije nedelja, tako je ta zarada prava retkost", kaže Tetec.
Traganje za zlatom mu nije samo hobi, nego i posao kojim se bavi zadnjih 15-tak godina i gdje uhvati kojih 300-tinak kuna dnevno, koliko se dobije za gram 24–karatnog zlata.
Područje uz reke Muru i Dravu nekad je bilo na glasu kao pogodno za ispiranje sitnih zrnaca, nedovoljno da se krene u masovnu proizvodnju, ali dovoljno da se nešto zaradi kao dodatna delatnost. Zlato se u Međimurju ispiralo još za grofova Zrinskih. Carica Marija Terezija 1776. godine ispiračima zlata iz Donjeg Vidovca izdala i posebnu povelju koju je primio nosilac zlatarskog ceha Bolta Embriuš. Tom poveljom ispirači su dobili pravo za rad na Dravi, Savi i Muri, s tim da mogu da koriste obalu u širini od tri metra.
Do početka Drugog svetskog rata samo na Dravi plovilo je 129 čamaca s 240 zlatara.
Kurir.rs/24sata.hr Foto: 24sata.hr/Željko Rukavina
NE PROPUSTITE
