U ranim je dvadesetim godinama života, a zarada od posla s migrantima, prvi je veći novac u njegovom džepu. Taj novac povećao mu je samopouzdanje, ali nije bahat i bezobrazan. Sedi i ćuti, svestan da se celoj priči bliži kraj.
Vrlo je nepovjerljiv i misli da je dovoljno ćutati. Nije siguran koliko znamo. Taktizira, kalkuliše, razmišlja. Kroz glavu mu prolaze zadnji meseci.
Od početka razgovora do okvirnog priznanja, prošlo je otprilike trideset minuta.
Podigavši majicu, pokazali smo mu da ne snimamo tajno razgovor. Postavio nam je i jedno zanimljivo pitanje.
- Vi ste novinar. Ne bi li pre novinara, trebala biti neka istraga, policija, pa da onda vi o tome kasnije pišete?
- Da u idealnoj državi- kratko mu odgovaramo.
Rekao nam je kako su u Hrvatskoj plate male, tek 4-5 hiljada kuna. Kada je shvatio da taj argument nije najbolje prošao, počeo je govoriti o tome kako je učestvovao u prevozu porodica. Konkretno, kazao je da su uglavnom vozili žene i decu.
- Znate, mogao sam zaraditi više. Ali nisam hteo da vozim ove... Ima ljudi koji voze njih i dobiju više novca. Ne bih nikad prevozio teroriste. Rekao sam mu ako mi podvališ samo jednog terorista, ubiću te. Tako sam mu rekao.
Kao i svi koji se bave ilegalnim i nečasnim poslom, počeo je govoriti o novcu, pokušavajući otkriti koliko bi nas zadovoljilo da odustanemo od priče. Rešili smo ga nedoumice, rekavši mu kako novac tu nema nikakvu funkciju. Naime, ovo je globalna, svetska priča, koja mora napolje jer se radi o opstanku naše civilizacije.
Požalio se na krizu u organizaciji i podelio s nama informaciju da Pakistanci, svojim hrvatskim partnerima, duguju novac.
To nas je začudilo. Mislili smo da ih plaćaju unapred, ili nakon što migrante odvezu do hrvatsko-slovenačke granice, ali to nije tačno. Novac se uplaćuje, tek kada "teret", odnosno migranti, stignu na svoje konačno odredište. Za svaku grupu, precizno se zna finalna destinacija.
Hteli smo da saznao više o Pakistancima. Uostalom, oni su ti koji rukovode celom operacijom. Nažalost, nije hteo o njima puno govoriti. Tvrdio je da ih se ne boji, ali to je bila očita laž. Strahovao je od njihove osvete, ili bolje rečeno, odmazde ljudi koji ih pokrivaju.
Tražili smo da nam otkrije sva njihova imena, diplomatske statuse i hijerarhiju. Rekao je da mora da razgovara sa ocem. Nismo se bunili, jer nemamo ovlašćenja da mu govorimo šta mora da radi. Ipak, objasnili smo mu da će stvar sigurno imati svoj policijski, međunarodno-politički i pravosudni epilog, ali kako bi bilo dobro, da ne odgovaraju samo Hrvati, nego i njihovi nalogodavci.
Razišli smo se i otišli u suprotnim pravcima , noseći na leđima velike brige i čitav niz neodgovorenih pitanja.
Kasnije, tokom večeri, saznali smo još imena vozača. Izgleda da se Hrvati masovno bave ovom delatnošću i pritom ne razmišljaju o tome koje su krajnje posledice.
Kurir.rs/Dnevno.hr/Shutterstock
NE PROPUSTITE
