Miroslav Čučak, koji nam je uoči jutrošnjeg odlaska rekao da ga nije strah ponovnog susreta ni sa Splitom, niti sa svojim krvnicima, a da je morao otići da svedoči zbog svog bola i bola za svojim mrtvim drugovima koji su skončali u Lori, nakon večerašnjeg povratka je kratko dodao: “Nije bilo lako, ne zbog straha, već zbog vraćanja nekih strašnih slika i ponovnog susreta sa ljudima koji su nam uništavali živote toga nesretnog splitskog leta".
"Otkako sam preživeo strahote Lore, ničega me više nije strah, jer su mi tamo Duić i njegovi saradnici polomili sve kosti batinama, tretirali me gore od životinje i činili sve da se, u trenucima kada nas osveste nakon batinanja i maltretiranja, molimo Bogu da umremo. Zato smo jedva čekali da odemo i suočimo se sa njima, da odemo po svoju istinu. To nam je bila dužnost, kako bi ispoštovali sami sebe i sačuvali svoje ljudsko dostojanstvo, ali nas na to obavezuju i sećanja na naše mrtve drugove iz Lore”, kazao je Čučak.
Skovao je, priseća se, od dasaka i sanduka u kojim se pakovala vojna municija, veliki broj mrtvačkih sanduka za leševe svojih drugova koje su batinama ubili u Lorinim kazamatima, pa su samo te traume dovoljne da mu ne daju mira.
Kaže da je svoje krvnike jedva poznao, nakon dve i po decenije, a svedočenje se uglavnom odnosilo na zlostavljanja koja su preživljavali u Lori, kao i na ubistva za koja su znali i načine na koje su njihovi mrtvi drugovi i jedan civil umirali.
"Iako smo dosta detalja i zaboravili, smatram da smo Mirko i ja dosta stvari otkrili i da je tokom četveročasovnog ispitivanja sve dobro ispalo, onoliko koliko se to sa ove vremenske distance moglo, pa ćemo i ostalim našim sapatnicima iz Trebinja preneti ono što je u jednom momentu rekao i sudija – da je u našem interesu da nas svedoči što više, kako bi priča bila celovitija“, dodao je na kraju Miroslav Čučak.
Ovaj mučenik "Lore" je samo jedan od Hercegovaca koji je tamnovao u ovom logoru smrti, ali je, provodeći na mukama pet meseci i 22 dana, i jedan od onih koji su u Lori boravili najviše vremena.
"Zarobljen sam 1. aprila 1992. godine, kao rezervista bivše JNA u Gabeli, kod Čapljine, duboko u teritoriji BiH, od strane pripadnika regularne hrvatske vojske, koji su me iz mog mesta i moje zemlje prebacili u 'Loru', gde su me danonoćno mučili i želim da za to pred zakonom odgovaraju", dodaje Miroslav.
S obzirom na to da mu je "Lora" promijenila život, da je ostao trajni invalid i da mu je od 1992. sve krenulo nizbrdo, kaže da se obreo u Trebinju i ovde fino živi, strpljivo čekajući trenutak istine i pravde…
Kurir.rs/saransak.com Foto: Beta/Hina
NE PROPUSTITE
