Autor teksta konstatuje da nema nikakve sumnje da će mnogi ovaj incident iskoristiti za omalovažavanje, kako kaže, čitavog niza teških ispada fizičkog nasilja prema Srbima.
Sama činjenica da predsednica Republike najavljuje svoju novu kandidaturu u, kako se navodi, otvoreno ustaškom listu i da donedavno generalni sekretar vladajuće HDZ kod kuće drži Pavelićev portret, još više doprinosi političkoj atmosferi koja podstiče etničko nasilje, jer pokazuje da su "proustaške ideje prodrle u sam mejnstrim hrvatske politike".
Dovoljno je, kaže, setiti se napada na srpske vaterpoliste u Splitu, napada na srpske sezonce na Braču i ovog neviđenog nedavnog batinaškog skandala u mestima blizu Knina.
"Nesporno je da jednim delom hrvatskog društva vlada snažna protivsrpska atmosfera, koja je počela da se pretvara u fizičko nasilje. Nesporno je da za takvu atmosferu nasilja nije kriv premijer (Andrej) Plenković", piše Telegram.
Ukazujući na to šta stoji između ove dve konstacije, autor precizira da Hrvatska prvo mora da se seti političkih parola iz vremena šatoraške pobune 2014. i 2015. godine, koje su, kako kaže, velikim delom bile ultranacionalističke.
Ističe da je aktuelna predsednica Kolinda Grabar Kitarović pobedila na predsedničkim izborima na talasu baš takve retorike i osećaja, a Tomislav Karamarko, tadašnji lider sada vladajuće HDZ-a, nije izgubio na parlamentarnim izborima (koji su prošli nerešeno) gotovo isključivo zbog jačanja ultranacionalizma u predizbornim porukama te stranke.
Karamarko je, kaže autor, u svakom drugom predizbornom govoru govorio o partizanskim zločinima i negirao, rečima ili prećutkivanjem, zločinački karakter NDH.
U takvoj se retorici bivšem HDZ-ovom predsedniku, podseća, pridružio deo Crkve, pa je u jednom trenutku izgledalo kao da se NDH, dosta uspešno, pokušava da osveti svojim istorijskim protivnicima.
Telegram ističe da je to, između ostalog, dovelo do mržnje protiv Srba, ali i do sasvim specifičnog fenomena današnje Hrvatske.
"Danas se, naime, svaki protivnik radikalnog hrvatskog nacionalizma naziva četnikom, komunistom i Srbinom, pa i kada je reč o etnički čistom Hrvatu, uverenom antikomunisti i odlikovanom veteranu Domovinskog rata", naveo je autor.
Prema njegovim rečima, premijer Andrej Plenković ne samo da nije kadar da spreči takve ekscese, nego više nikoga ne može da uveri da oni (proustaški ekscesi) ne pripadaju delu centralne hrvatske politike.
"Pokaže li se da u slučaju Arsić nije bilo nacionalističkih motiva, biće to dobra vest, koja, međutim, ne menja stvarnu sliku o porastu etničkog nasilja u Hrvatskoj", zaključio je autor.
Kurir.rs/Telegram/Tanjug
Foto: Privatna arhiva, Facebook/Matko Škalamera, Čitalac Kurira
NE PROPUSTITE
