Dragan Crnogorac, nekadašnji zastupnik Srba u hrvatskom Saboru oštro je reagovao na izlaganje Borislava Miloševića, aktuelnog člana SDSS Milorada Pupovca i potpredsednika Vlade Hrvatske.
Crnogorac je bio prvi viđeni Srbin koji je zamerio Borisu Miloševiću odlazak u Knin na proslavu "Oluje", kada je posle pogroma i masakra srpskog stanovništva 1995. godine iz Srpske Krajine proterano više od 250.000, a pobijeno više od 2.000 ljudi. Crnogorac smatra da je Milošević svojim odlaskom u Knin dao legitimitet toj vojnoj operaciji, ali u svoje ime, ne i u ime srpskog naroda, onog koji je proteran iz Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Zapadne i Istočne Slavonije, kao i dela naroda koji je ostao da živi na tlu današnje Republike Hrvatske.
Povod za reakciju Crnogorca, bio je intervju u Jutarnjem listu, a onda i nastup Borisa Miloševića na TV Nova iz Zagreba u emisiji kod Sabine Tandare Knezović. Tu je Milošević rekao da se ne obazire na kritike iz Srbije i da zna kako da se nosi sa onim što je govorio vojni ministar Aleksandar Vulin.
Dragan Crnogorac u svom pismu prosleđenom hrvatskim i srpskim medijima kaže:
Dragi Borise, promašio si ceo fudbal!
Pošto si u intervjuu Jutarnjem listu od 22. avgusta pomenuo mene lično i Savez srpskih udruga u Republici Hrvatskoj, još jednom te podsećam da mi na tribini koju smo organizovali nismo nikoga napadali. Otvorili smo javni prostor srpskoj zajednici i omogućili joj da kaže šta misli povodom tvog odlaska na proslavu Oluje u Knin. Kao i uvek dosad, nastojite nas u javnosti prikazati radikalnom desnom političkom opcijom, destruktivnom prema srpskoj zajednici i odnosima s većinskim narodom. To ne samo da nije tačno i ne odgovara istini, nego je i zlonamjerno. Ali to je vaš već isprobani način bacanja prašine javnosti u oči i stil političkog preživljavanja. Napadi na bilo koga, prozivanja, narušavanja odnosa i slične nepodopštine nikada nisu bile naš cilj niti način rada, a ponajmanje kako si rekao: „Politička promocija i pecanje političkih poena“. Mi smo udruga građana, registrovani po Zakonu o udrugama, što bi ti morao znati kao bivši pomoćnik ministra uprave u Vladi RH, a to je – kako si rekao – tvoja struka kojim bi se jednom opet hteo baviti.
A kako si se time bavio, dovoljno govori činjenica da kao pomoćnik ministra u dva mandata nisi proveo registraciju Zajedničkog veća opština i Koordinacije vijeća i predstavnika srpske nacionalne manjine u RH (SNV), koje su Ministarstvu uprave podnele zahtev za registraciju kako bi napokon rešile svoj pravni status pa su i danas registovane samo kao Udruge! Zato si poslednjim pokušajem napada na nas promašio ceo fudbal. Nama je jasno da si skretanjem pažnje javnosti na nas, hteo sakriti to što si napravio odlaskom u Knin na proslavu Oluje. A ti si tamo, kako neki kažu, u ime srpske zajednice u Hrvatskoj dao legitimitet toj akciji. Posle jako puno negativnih reakcija koje smo primili od naših sunarodnjaka pa i članova SDSS-a koji tvrde da ih niko o tome ništa nije pitao, odlučili smo da svima njima omogućimo da se u javnom prostoru čuje i drugačiji glas Srba o tom činu. Zbog takve politike vodstva SDSS-a mnogi su se iščlanili iz stranke i sa takvim posledicama ćete se i nadalje suočavati ako se nastavite ponašati na isti način.
Što se tiče pomirenja i izgradnje međusobnog poverenja, mnogi od nas, čak i oni puno mlađi od tebe, to rade i za to se zalažu mnogo duže nego ti. Svima nam je kristalno jasno da je „država“ kreator svih politika, kako pozitivnih, tako i onih negativnih, gde je ovih prvih nažalost premalo. „Država“ je danas Andrej Plenković, kao što su to bili neki drugi pre njega, ali se iz mandata u mandat ništa ne menja, premda je bilo i većih obećanja nego što je ovo danas o završetku re-elektrifikacije ili ispunjavanju obaveza koje je RH preuzela pristupanjem EU. Jedna od tih obaveza bila je i završetak SIO programa, koji se odnosio upravo na re-elektrifikaciju pa se ništa nije desilo. Mislim da smo mi Srbi učinili i više od izražavanja formalnih i neformalnih gesti. Tako smo se, recimo, sami proglasili nacionalnom manjinom (mada Srbe ni o tome niko ništa nije pitao, ali je neko umesto nas tako odlučio), čak smo i prilikom ulaska RH u punopravno članstvo EU zatomili naše najveće muke i probleme, jer su neki imali želudac za to. Naravno, Srbe opet niko nije ništa pitao i mi u celini i ne znamo što je neko za nas ili u naše ime učinio. Upravo to je bio naš cilj, a ne nekakvi napadi i desničarenje. Hteli smo napraviti ono što dosad nije bilo moguće: otvoriti prostor i napokon čuti mišljenje onih koje zastupamo.
Drago nam je što si kroz svoju priču svima pokazao kroz šta si prolazio u teškim godinama rata, ali znaj da takvih i puno gorih priča ima još. Mnoge od njih nisu završene, a ne verujemo da će se završiti tvojim odlaskom na proslavu Oluje ili bilo gde drugde. One mogu završiti samo konkretnim delovanjem „države“, jer iskustvo je jače od svakog obećanja. Najteža pitanja ostaju i nerešavaju se. Rat je zlo i stanje ludila, mnogi se u njemu ne snalaze, mnogi gube najvrednije što imaju pa je tako moguće i da je metak tvoga tate završio u grudima oca Dragane Jeckov (deteta palog borca), a da ni jedan ni drugi to nisu znali. Mir se definiše vremenskim periodom između dva rata, u kojem smo mi danas. U tom vremenu pokušavamo mirno rešiti probleme, a nikako poniženjem jedni drugih. Time bi samo hranili ego onih koji te probleme neće da reše, a mogli su svake od 25 godina od završetka rata. Iskustvo nas uči da nas svaki put kada ne poštujemo to ko smo i što smo, drugi ne cene. Zato uvek budi što jesi, poštuj druge i drugačije, kao što želiš da te drugi i samog poštuju.
Kurir
