Najnovije vesti

UPOZORENJE HRVATSKOG STRUČNJAKA: Ne zatvarajte škole, evo kako će delovati na decu i tinejdžere!
Foto: Profimedia

direktno

UPOZORENJE HRVATSKOG STRUČNJAKA: Ne zatvarajte škole, evo kako će delovati na decu i tinejdžere!

Hrvatska

"Decu i mlade treba što duže držati u obrazovnim ustanovama, u uslovima koji su u skladu sa njihovim prirodnim potrebama i biološkim ritmom. Zatvaranje škola, a to kažem sa pozicije stručnjaka za mentalno zdravlje, trebalo bi da bude krajnje utočište. može imati određene pozitivne efekte na epidemiološku situaciju, ali za mentalno zdravlje dece i mladih to nije povoljno rešenje i nije optimalna mera", ističe za Slobodnu Dalmaciju dr Vlatka Boričević Maršanić, specijalista psihijatrije i subspecijalista dečije i adolescentne psihijatrije. Poliklinike za zaštitu dece i omladine grada Zagreba.

Poliklinika će u petak organizovati onlajn stručnu konferenciju pod nazivom „Pandemija i mentalno zdravlje dece i omladine COVID-19: pretnja i prilika“, na kojoj će stručnjaci predstaviti direktne i indirektne efekte pandemije i prirodnih katastrofa na mentalno zdravlje dece i mladih.

Prema rečima dr Boričević Maršanić, oni su još uvek u procesu formiranja svog identiteta i nemaju stabilnu unutrašnju strukturu, pa uslovi neizvesnosti i dugovečnosti predstavljaju veliki rizik.

Iako epidemiolozi i Nacionalni štab nisu skloni zatvaranju škola i fakulteta i veruju da još uvek nema razloga za potpun prelazak na nastavu putem interneta, ovih dana lekarska udruženja, komore i sindikati pozivaju na preduzimanje mera kako bi se smanjio teret na zdravstveni sistem. Stručnjaci za mentalno zdravlje, međutim, upozoravaju da to trenutno nije potrebno.

"Dobrodošlo je sve što se može organizovati na uobičajen način, uključujući nastavu u školama i na fakultetima. Ono što nije u skladu sa prirodnim potrebama dece i omladine je rizik i izazov", rekao je dr Boričević Maršanić, koji je takođe docent na Edukacijsko-rehabilitacijskom fakultetu u Zagrebu. Iako su deca i mladi pod manjim rizikom od razvoja COVID-19, sve što se trenutno dešava na njih utiče na mnogo načina.

"Za većinu dece i adolescenata, njih više od 90 odsto, fizička udaljenost je vrlo teško pasti. Ne mislim samo na dodir, već na nedostatak socijalne interakcije, živih kontakata, što predstavlja rizik za njihovo mentalno zdravlje. Takođe, više od 90 odsto dece i adolescenata prijavljuje za časove uživo", kaže docent dr Vlatka Boričević Maršanić.

Deca i mladi su različito reagovali na krizu COVID - neki buntovno, neki izbegavanjem obaveza, a velika većina prihvatanjem pravila - opisuje ona. Samo mali deo dece i mladih, posebno onih koji nisu sigurni u odnose sa vršnjacima, uživaju na časovima na mreži.

„Pobunjenici“ u kriznim vremenima teže nadoknađivanju nedostataka nastalih ovom situacijom skupovima na kojima se konzumira alkohol, piše Slobodna Dalmacija. S druge strane, neku decu su stručnjaci primetili, izolovali su se u svojim domovima i smanjili socijalne kontakte, izbegavajući izlazak, a iskustvo pokazuje da neka deca više ne dodiruju kvake na vratima rukama, već laktovima, peru ruke 20 do 30 puta. Svakodnevno.

Pored toga, deca su se našla u različitim situacijama, neka su se razbolela ili su završila u samoizolaciji, nekoliko puta, neki članovi porodice su umrli i prevladava različita percepcija pandemije: neki je negiraju, neki je prihvataju i konstruktivni su, i treća je smatraki katastrofom!

Kurir.rs/Jutarnji.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...