Ono što treba da se zna o ceni PCR testova u Hrvatskoj jest da su neobično skupi - cene se kreću od 67 evra do oko 200 evra, kaže se u komentaru Jutarnjeg lista. Najčešća cena kreće se oko 90 evra. To je 40-ak posto skuplje nego u Njemačkoj i 60-ak posto nego u Turskoj.
S obzirom na to kako se čini da bismo po cenama trebali biti negde između Turske i Nemačke, nameće se pitanje tko tu profitira na pandemiji? Teško pitanje.
Dobro upućeni tvrde kako dobavljači testova nisu ti koji su postavili astronomske cene. Iz retkih članaka o javnim nabavkaama može se videti kako su pojedine zdravstvene institucije nabavljale PCR testove po cijeni nižoj od 9 evra. Ako toj ceni pridodamo troškove zaštitne opreme, prostora i rada, verojatno možemo doći do realne cene od 20-27 evra po testiranju.
Jedna od rijetkih županija koja je objavila cene testova i prateće opreme jest Istarska. Prema pisanju Novog lista, istarski Zavod za javno zdravstvo dosad je na 50.000 testova potrošio 440.000 evra, a na potrebnu zaštitnu opremu (rukavice, kombinezone, vizire, ogrtače…) još 186.000 evra. Ukupno 626.000 evra. To znači da sami testovi koštaju 9 evra po komadu, a s opremom 12,5 evra. Ako tome dodamo cenu usluge, možemo doći do spomenutih 20-25 evra, i to uz puno natezanja. Valja dodati kako će ubuduće Istra dobavljati još jeftinije testove - kupiće 40.400 testova za 200.000 evra, ili oko 5 evra po testu. Hoće li ih Istranima i dalje naplaćivati po ceni od 10 evra?
Kako je moguće da su testovi u različitim elovima Hrvatske 2,5 do 10 puta skuplji nego što bi možda mogli biti? Čini se da će, kad se glave malo ohlade, biti prostora za vrlo zanimljive parlamentarne istražne odbore.
Sve te testove za covid-19 plaćaju građani, i to na tri različita načina. Ako nisu dobili uput za testiranje, sami moraju podmiriti račun. Onima koji su dobili uput, račun podmiruje Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO). Ta institucija svoje troškove pokriva iz uplata zdravstvenih osiguranika.
Uz to, hrvatski poreski obveznici finansiraju i proračunske troškove zdravstva koji su za ovu godinu planirani na razini od 1,65 milijardi evra. Taj broj je bitan jer se iz njega može izračunati kako ćemo, uz aktualni broj PCR testiranja, u 365 dana samo na testove potrošiti oko 15 posto ovogodišnjeg proračuna za zdravstvo (ili 7,5 posto budžeta HZZO-a).
Nije jasno zašto oni koji nemaju uputnicu ne mogu dobiti "besplatno" testiranje jer su oni isto tako porezni obveznici i zdravstveni osiguranici, a uputnica nije sigurna predikcija zaraze jer nam se u poslednje vreme postotak pozitivnih na testiranjima kreće između 20-34 posto.
Cena koju kao građani, porezni obveznici i zdravstveni osiguranici, plaćamo za PCR testove astronomski su iznosi u zemlji kojoj se zdravstveni sustav guši od neplaćenih dugova.
U ovoj situaciji važno je primetiti kako nije tržište to koje je zakazalo. Ono se pokazalo učinkovitim jer je institucijama isporučilo testove po cijeni nižoj od 9 evra. Zakazao je onaj deo koji ni na koji način nije izložen tržištu te ima monopolističku poziciju na pružanje usluga testiranja.
Nadajmo se da će transparentnosti radi Vlada naložiti objavu svih prihoda institucija koje su provodile testiranja, kao i njihovih rashoda u godini obeleženoj covidom. Upravo apsolutna razina transparentnosti neprocjenjivo je bitna kad su u pitanju troškovi zdravstva tokom ekstremne situacije poput pandemije. Transparentnost je cjepivo protiv oportunizma koji je namirisao superprofite bazirane na bolesti i strahu od te iste bolesti.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
