Procenjuje se da u Hrvatskoj živi 853.784 ljudi starijih od 65 godina, a 329.367, ili 38,6 posto, primilo je barem jednu dozu vakcine. Prema CNIPH, zaključno sa 12. aprilom, samo 6,6 procenta starijih od 65 godina primilo je obe doze vakcine, ali se očekivalo da će dobiti drugu dozu.
Nekoliko dana pre kraja druge faze vakcinacije, u kojoj su prioritet imali stariji od 65 godina i hronični bolesnici, čak 61,4 odsto starijih od 65 godina nije dobilo vakcinu. Stručnjaci su u neformalnim razgovorima uvereni da je najveći deo problema zbog kojeg nije vakcinisano toliko ljudi starijih od 65 godina to što su kandidati za vakcinaciju odbili da prime vakcinu AstraZeneka, koja je bila najviša u prošlosti.
Stariji deo populacije nije vakcinisan na zadovoljavajući način U trenutku kada u Hrvatskoj započinje treća faza vakcinacije koja uključuje opštu populaciju, ali i prioritetne vakcinacije zaposlenih u određenim sektorima, stariji deo populacije nije vakcinisan u zadovoljavajućoj meri.
„Ljudi su spremni da se vakcinišu, ali kada im se kaže da će dobiti AstraZenecu, odustaju, odnosno kažu da će sačekati drugu vakcinu. U početku, nakon odobrenja AstraZenece, odbile su ga samo starije osobe jer je tada bilo upitno da li to pogađa ljude starije od 65 godina, a nakon što se pojavila priča sa ugrušcima, vakcinu odbijaju i mlađi “, rekao je nezvanično iz HZJZ, piše Jutarnji.
Takođe, Ministarstvo zdravlja je pre nekoliko dana potvrdilo da je problem u odustajanju od vakcinacije sa AstraZenekom. „Bez obzira kada je prijava registrovana na platformi cijepise.zdravlje.hr, stariji građani i pacijenti sa hroničnim bolestima imaju prioritet, a pozivi mlađima i onima bez hroničnih bolesti šalju se samo u slučaju povlačenja onih iz prioritetnih grupa u biti u potpunosti popunjen kapacitet masovnog punkta na Zagrebačkom velesajmu. To je jedini razlog za zakazivanje sastanka na masovnom punktu sa pojedinačnim građanima iz mlađe grupe u odnosu na prioritetnu grupu. Takav princip će se poštovati u narednim pozivima za vakcinaciju na punktu “, reklo je Ministarstvo.
U prvoj fazi vakcinacije vakcinisano je 52.449 zdravstvenih radnika ili 71,4 odsto njih. "Najveća pokrivenost vakcinacijom postignuta je kod ljudi starih 80 i više godina, od kojih je više od 44 posto dobilo prvu ili drugu dozu", rekli su iz Hrvatskog zavoda za javno zdravlje za Jutarnji.
Poverenje u vakcinu, kako se može videti iz podataka, opada sa godinama. Najveći udeo vakcinisanih ima među starijima od 100 godina, a od 142 koja žive u Hrvatskoj 84 ili 59 posto je vakcinisano. Polovina građana starosti od 95 do 99 godina, kojih je 1.630, vakcinisana je, a 84 odsto građana starosti od 90 do 94 godine. Najmanje vakcinisanih je u prioritetnoj grupi, starosti od 65 do 69 godina, gde je do sada vakcinisano samo 73.979, ili 28 odsto od ukupno 367.320. Starosna grupa od 70 do 74 godine ima udeo vakcine od 43 procenta.
Premijer Andrej Plenković jednom je rekao da je cilj da se do 1. jula vakciniše 55 odsto ukupne odrasle populacije. Da bi se postigao taj procenat, trebalo bi dnevno vakcinisati 17.747 građana. Budući da se u Zagrebu dnevno može cijžžepiti i do deset hiljada ljudi, to je logistički izvedivo, ali pitanje je hoće li biti dovoljno zainteresovanih. Na platformi cijepise.zdravlje.hr registrovano je samo oko 150 hiljada građana, a Hrvatska ima, prema najnovijoj procjeni DZS, nešto manje od 3,4 miliona punoljetnih građana - njih 3.364.426, a 55 posto je 1.850.434. Ako se odvedu već vakcinisani građani, do 1. jula trebalo bi da se vakciniše 1.331.059 građana.
Značajno je, međutim, da su nabavljene dodatne doze vakcine Fajzer, kojima su građani skloniji, a do kraja juna, prema najnovijim podacima, u Hrvatsku bi trebalo da stigne 1,8 miliona doza ove vakcine. "Fajzer je povećao dostupnost vakcina za nas. Od četvrte nedelje aprila ove doze će biti znatno veće, ali tada ćemo dobiti skoro 100 hiljada doza, u maju 175 hiljada doza, a u junu 200 hiljada doza nedeljno. Do kraja juna primićemo ukupno 1,805 miliona doza", rekao je direktor HZJZ Krunoslav Capak.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
