Vlado Matić ima svoj spomenik. Uspravno, visoko podignute glave, u svečanoj odori Zrinske garde, sedi na vižljastom konju. Poza kao kod bana Jelačića na zagrebačkom glavnom trgu ili kralja Tomislava na Glavnoj železničkoj stanici.
Svaki glavni grad ima svog junaka na konju isklesanog u kamenu, piše Jutarnji list. Vlado Matić od kamena, na svom mađarskom gidranu Lordiju, sedi u dvorištu porodične kuće blizu Male Subotice. I gleda, živ i zdrav, sebe isklesanog u grčkom kamenu i mahom je zadovoljan.
"Čini mi se da Lordi nije verno pogođen. Vama se ne čini? Nema li on drugačije crte lica?", pita. Pa zaključuje da samo on primećuje tu razliku. Ne zamera skulptorima koji su spomenik klesali prema fotografiji.
Spomenik je izrađen u Mađarskoj, radili su ga mađarski i grčki umetnik zajedno. Za Jutarnji kaže, da ga je koštao više desetina hiljada evra koje je sve pošteno zaradio.
"Jevrejska poslovica kaže da je najveća sramota umreti bogat. Znači, ne priuštiti sebi za života što želiš i možeš. Ja nisam bogat, ali sam ceo život radio sa autima, imao svoje preduzeće, pa nešto i zaradio. Imam sve što mi treba i što želim, pa zašto sebi ne bih priuštio šta me veseli? Neko kupi stan, neko veliki auto. Ja sam podiga ovaj spomenik u čast Zrinske garde", rekao je on.
Matić je veliki ljubitelj životinja. Kada je zbog zdravstvenih problema odlučio da svoj posao prepusti drugima, sebi je za dušu iza kuće napravio pravi zoološki vrt. Najegzotičniji članovi u Vladinu međimurskom zoo vrtu su bili majmuni. Ispostavilo se da nije bilo mudro prepustiti drugome posao pa se Matić vratio u biznis, a životinje poklonio. Danas ima Lordija, a njegova supruga Renija. I Reni je Mađar, ali ne školovan za svečane prilike kao Lordi.
I njegova supruga voli konje. I sama je članica Zrinske garde čija je misija očuvati baštinu plemićke porodice. Zrinski su u Čakovcu stolovali od 1546. do 1670. godine. Kada bi Vlado Matić morao da izabere samo jedan naziv kojim će ga predstavljati, to bi bio - konjanik.
"Konjanik Zrinske garde sam već 11 godina, koliko imam Lordija. Naš svešani stroj učestvuje u svim važnijim događajima u Međimurju, a neretko i u inostranstvu. Njega sam prošvercovao iz mađarske Akademije za konje u Kapošvaru, nije to bilo grlo za prodaju i izvoz. Onde ih dresiraju za razne prigode. On se ne rita, deca se mogu ispod njega igrati, ne smeta mu zvuk počasne paljbe ili topa", isprilao je ponosno Matić.
Kao inspiracija za spomenik poslužila mu je skulptura Aleksandra Makedonskog u Solunu.
"Bili smo na odmoru u Grčkoj i u Solunu, dok smo razgledali grad, posebno mi se svideo spomenik Aleksandru Velikom. Kako poznajem ljude u Mađarskoj i govorim jezik, angažirao sam čoveka da dogovori izradu spomenika. Jasno, znatno manjeg i skromnijeg. Angažovan je i skulptor iz Grčke. Izrada je trajala duže od godinu dana, redovno su nas izveštavali o napretku, a i ja sam svakih nekoliko meseci odlazio da pogledam radove", rekao je on.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
