Dovoljno je izgubiti posao i postati deo mračne statistike, od minusa do blokade. U petočlanoj porodici, koja je htela ostati anonimna, otac nije primio tri plate, pa je neplaćeni račun za vodu od sto kuna (13 evra) u izvršnom postupku porastao na 1.200 kuna (160 evra). Nakon toga, njegov račun je blokiran, na kojem je deficit u vreme blokade već dostigao tri mesečne plate. Banka ukida dozvoljeni minus, pa dug raste na 16.200 kuna, plus kamate. Nakon pet meseci otac prima platu, ali samo deo preko zaštićenog računa, dok ostatak "pojedu" tzaplene. Ova porodica je uspela da pobegne iz dužničkog ropstva tek nakon pet mučnih godina, nakon što je otac našao bolji posao, a majka se zaposlila.
"Više sreće", ako se uopšte može reći, bio je Saša Bestulić, 51-godišnjak iz Pule, koji je šest meseci bio bez posla, bez ikakvih prihoda.
"Tražio sam pomoć od Centra za socijalnu pomoć mesec dana i uspeo dobiti jednokratnih 800 kuna. Krao sam iz vrtova i jeo pirinač. Radio sam na crno na jednom gradilištu i jedva sam došao do novca koji sam tamo zaradio, jer ako niko ne juri poslodavce, onda oni ne plaćaju. Gomilao sam račune koje nisam mogao da platim. Kompanija za smeće zapretila je zaplenom. Neplaćeni računi dostigli su pet hiljada kuna (660 evra)”, kaže Puljanin. Na sreću, nedavno se zaposlio i sada je na uslovnoj slobodi.
"Trebaće mi najmanje četiri meseca da vratim sve dugove, uglavnom neplaćene račune, i započnem normalan život, između ostalog, da registrujem automobil. Izbegavao sam da pozajmljujem novac od prijatelja. Sami su mi dolazili s kreditima od po nekoliko stotina kuna da mogu da jedu. I sada gledam koliko potrošim, šta jedem, pijem ... ”, prisjeća se Bestulić.
Uprkos institutu potrošačkog bankrota i činjenici da je prošle godine, usred korona krize, Financijska agencija privremeno obustavila izvršenja, prema njenim poslednjim podacima, čak 242,6 tisuća hrvatskih građana blokirano je zbog ukupnog duga u kunama. 17,9 milijardi, uglavnom bankama.
Sarajko Baksa, potpredsednik udruženja Blokirani, objašnjava za DW da su dugoročno pogrešne politike koje se nisu bavile globalnom finansijskom i ekonomskom krizom, zajedno sa izuzetno katastrofalnim Ovršnim zakonom, stvorile siromašne građane u Hrvatskoj, prenosi DW.
„Činjenica da je 70 odsto blokiranih građana bez posla sugeriše da će teško ili skoro nemoguće otplatiti dugove zbog kojih su im blokirani računi. Blokirani su i računi oko 10.000 poginulih građana. Njihov dug postaće obaveza naslednika. Preliminarna provera hrvatskih dužnika pokazala je i da je više od 17.000 građana starijih od 65 godina u blokadi, pa gotovo da nema šanse da će reaktiviranjem posla dodatno zaraditi, čime bi izašli iz blokade “, kaže Baksa. Navodi da je blokada od čak 290.000 ljudi bila dugotrajna, što je dovelo do enormnog povećanja duga, koji se povećao i do sto puta i tako postao nenaplativ, jer čak i prodajom imovine dužnika - dug ostaje.
"Rast i razvoj Hrvatske blokirani su već 20 godina. Kriza je rezultirala padom BDP -a i svih komponenti potrošnje, a dugovi su porasli, što je dovelo do blokade ekonomskog sistema u cjelini. Kamate su bez presedana od osam milijuna kuna rasta duga dnevno, 240 milijuna kuna mjesečno, potičući ekonomsku, pravnu i društvenu nejednakost, beskućništvo i trend apsolutnog siromaštva “, kaže Baksa. On smatra da je blokiranima potrebno dati mogućnost da svojim radom zarade dovoljno finansijskih sredstava koja će biti dovoljna za život na crno. Rešenje je, smatra, u zapošljavanju i razvoju primarne ekonomije.
Mnogi hrvatski građani jednom su pali u dužničko ropstvo sa kreditima s valutnom klauzulom u švicarskim francima, nakon što su u početku povoljne rate kredita počele brzo rasti. Slično se dogodilo i u drugim istočnoevropskim zemljama. Problem je narastao do neslućenih razmera, pa je država na kraju intervenisala, a zajmovi su se masovno pretvarali u kredite sa valutnom klauzulom u evrima.
Goran Aleksić, koordinator ekonomsko -pravnog tima udruženja Franak, navodi za DW da je takvih kredita bilo čak 125.000, od čega 75.000 stambenih.
„Nemamo podatke o tome koliko je građana bilo u stvarnom dužničkom ropstvu na način da su morali da budu u prećutnom deficitu da bi otplatili kredit, niti koliko je tačno bilo ili je još blokirano zbog Švajcaraca. Ukupno je 55.000 potrošača konvertovalo kredite, a njih 5.000 je ostalo u zajmovima u Švajcarskoj bez konverzije, a 65.000 kredita je vraćeno pre konverzije “, kaže on.
Na osnovu kolektivne presude, do sada je na sudovima protiv banaka podignuto 35.000 tužbi, objašnjava on. Ukupno je doneto 1.000 pravosnažnih presuda na osnovu kojih su potrošači koji su primili preplaćeni novac, a 10.000 presuda je prvostepena do potvrde pravosnažnosti, kaže Aleksić.
Čak 20.000 tužbi je u toku zbog postupaka pred Sudom pravde EU, gde se pravo na naknadu potrošača utvrđuje nakon konverzije Švajcaraca u evro. U toku je 4.000 tužbi, za sada bez presude. Prema Aleksićevim rečima, svi potrošači koji su vratili kredite ili ih još otplaćuju kao kredite u švajcarskim francima imaju pravo da tuže i dobiju preplaćeni novac. S druge strane, potrošači sa konvertiranim kreditima moraju da sačekaju gore navedenu odluku Suda pravde radi sopstvene pravne sigurnosti.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
