Zvuk šapa koje jure duž šumskog tla odjekuje severozapadnim šumama Hrvatske, gde lov na tartufe ugrožavaju klimatske promenae i krčenje šuma, što izaziva strahovanja da bi ovaj gastronomski rudnik zlata u zemlji mogao biti ugrožen.
Delikatna mikroklima u živopisnim šumama poluostrva Istre odavno je poznata po proizvodnji nekih od najfinijih belih tartufa, koji su ove godine koštali i do 2.500 evra (2.860 dolara) po kilogramu.
Ali porast temperatura i niži nivoi padavina povezani sa klimatskim promenama, zajedno sa smanjenjem nivoa vode i gubitkom staništa, mogli bi da unište ovaj prirodni inkubator u kome uspeva luksuzni kulinarski sastojak.
"Teže je pronaći tartuf nego ga prodati", požalio se Frans presu Darko Mužica, koji je član Udruženja lovaca na tartufe Istre, grupe aktivista koji vode kampanju za zaštitu belog tartufa na poluostrvu.
Uz klimatske promjene i smanjenje vodostaja, Muzica kaže da je loše upravljanje šumama takođe ugrozilo buduće žetve, a zvaničnici daju povlašćeni tretman drvnoj industriji.
Studija o istarskim tartufima iz 2014. godine imala je slično upozorenje: "U svetu se smanjuje produktivnost prirodnih staništa tartufa što je često povezano s klimatskim promenama, ali i načinom na koji se zemljište koristi".
Ljubitelji tartufa kažu da je potrebna hitna akcija da bi se zaštitilo stanište u ovoj oblasti. "Od toga bi imao koristi ceo region“, rekao je Ivan Vukadinović, koji je i član udruženja tartufara.
Vrhunski kvalitet
Istra je decenijama "u ljubavnoj vezi" sa ovim kulinarskim užitkom. Poluostrvo je i popularno turističko odredište, poznato po svojoj netaknutoj obali, kao i po ostrvima, ali ju je na frontu tartufa često zasenjivala susedna Italija.
Uz novac koji treba zaraditi, lovci na tartufe, u pratnji posebno obučenih pasa, pročešljavaju guste, ravničarske šume u Istri u blizini Motovuna u nadi da će doći do belog zlata.
"Traži! Traži!" viče šumski naučnik Željko Žgrablić dok njegova dva psa udaraju šapom u zemlju u blizini potencijalne pečurke.
Nakon što je otkopao gornji sloj zemlje, Zgrablič pažljivo vadi beli tartuf težak oko 20 grama - koji bi mogao da košta i do 130 evra (145 dolara).
To je tipična scena tokom sezone belog tartufa u Istri koja traje od septembra do kraja decembra, privlačeći širok krug zaljubljenika - od vikend ratnika do lokalnog stanovništva koje se nada da će zaraditi dodatni novac.
Istra ostaje jedno od retkih područja izvan čuvene italijanske regije Alba u kojoj uspevaju vrhunski beli tartufi zahvaljujući vlažnoj klimi i alkalnom tlu koje jestivim gljivama daje jaku aromu i optimalnu gustinu.
"Teški su, dobrog oblika... što ih čini vrhunskim proizvodom", kaže Zgrablič dok pažljivo zapisuje detalje o tartufu.
Zemlja tartufa
Prvo pisano spominjanje tartufa u Istri datira iz kasnih 1920ih, kada je poluostrvo tada bilo u sastavu Italije.
U protekle dve decenije, ova industrija se "zahuktala" i godišnje zarađuje milione dolara - što je podstaklo istarske vlasti da se rebrendiraju u "zemlju tartufa".
"Tartufarska groznica" krenula je posle otkrića primerka teškog 1,31 kilogram koji je neko vreme bio uvršten Ginisovu knjigu svetskih rekorda.
"Događaj je pokrenuo lavinu", kaže Đankarlo Zigante, bivši lovac i ugostitelj, koji sada proizvodi stotine lokalnih proizvoda od tartufa - uključujući ulje, čokoladu i čips koji se izvoze u desetine zemalja širom sveta.
U nadi da će zaštititi unosnu trgovinu tartufima u ovoj oblasti, lokalno udruženje lovaca na tartufe počelo je kampanju za "zaštićenu oznaku porekla“ unutar Evropske unije.
Ako se odobri, sertifikacija bi mogla da pomogne u boljem upravljanju šumama u regionu, eliminisanjem njihove "iracionalne devastacije", a takođe bi se garantovala autentičnost tartufa i pomoglo njihovom očuvanju.
Ali za mnoge entuzijaste, očuvanje staništa ovog područja je zapravo zaštita jednostavnih zadovoljstava koja dolaze sa lovom na tartufe.
"To je stil života, uvuče ti se pod kožu“, kaže Mužica. "Pas je srećan kad god sam ja srećan. A ja sam srećan kada moj pas pronađe tartuf."
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
