Opservatorija Vera Rubin biće opremljena brojnim najsofisticiranijim i najmoćnijim uređajima: teleskopom s najvećom kombinacijom velikog ogledala i velikog vidnog polja, najvećom kamerom ikada sagrađenom s 3200 megapiksela te softverom za obradu oko 100 petabajta (100.000 terabajta) podataka koje će opservatorija prikupiti tokom prvih 10 godina rada.
U sklopu desetogodišnjeg projekta snimaće celo nebo svake tri noći. Zbrajanjem podataka zabeleženih teleskopom i kamerom dobiće se karta neba sa oko 20 milijardi zvezda i sličnim brojem galaksija.
Od početka na važnim funkcijama
Ivezić je uključen u rad na opservatoriji od njegovog osnivanja ranih 2000ih kao projektni naučnik i šef Projektnog naučnog tima. Uz to, u septembru 2018. imenovan je za zamenika direktora izgradnje opservatorije. Ulogu direktora preuzeće 3. januara 2022., kada projekt napusti njegov prethodnik Stiven Kan.
"Željkovo poznavanje sistema opservatorije Rubin i njegova predanost uspehu projekta izgradnje su izvanredni, a uveren sam da će ga dovesti do trijumfalnog završetka", rekao je Kan.
Prva opservatorija nazvana po naučnici
Opservatorija smeštena u planinama Čilea, prva je koja je nazvana po ženi. Vera Rubin (1928- 2016) bila je američka naučnica čiji su proračuni pomeranja zvezda oko središta galaksija u 1960im i 1970im pokazali da osim vidljive materije u svemiru mora da postoji i tzv. tamna materija.
Naime, postalo je jasno da u galaksijama nema dovoljno vidljive materije koja bi svojom gravitacijom držala na okupu zvezde u njihovim orbitama. Danas znamo da vidljiva materija čini samo 5% mase-energije svemira, tamna 27%, a tamna energija 68%.
Za svoja naučna dostignuća Vera Rubin dobila je niz priznanja, a mnogi smatraju da joj je učinjena nepravda jer joj nije dodeljena Nobelova nagrada.
Glavni ciljevi opservatorije
Projekat LSST ima četiri glavna cilja:
- precizno merenje svojstava tamne energije i tamne materije,
- merenje strukture Mlečnog puta,
- pronalaženje asteroida i kometa u Sunčevom sistemu,
- potraga za kosmičkim eksplozijama.
U razgovoru za Index.hr, Ivezić je pojasnio prirodu svog posla.
- Direktor izgradnje vodi projektni ured, predstavlja projekat naučnoj zajednici, međunarodnim partnerima i drugim zainteresovanim grupama. Odgovoran je za uspeh projekta agencijama koje ga finansiraju, kao što su Nacionalno udruženje za nauku i Odeljenje za energiju SAD-a, te postavlja zamenike i druge vodeće ljude u projektnoj kancelariji. Takođe je odgovoran za radne uslove, poštovanje svih pravnih propisa i procedura i radi kao mentor mlađim kolegama, rekao je on.
Izgradnja opservatorije nije uobičajen građevinski poduhvat. Za njega su potrebna posebna znanja.
- Potrebno je široko poznavanje astronomije i astrofizike, kao i dobro poznavanje različitih inženjerskih disciplina, kao što su, na primer, mašinstvo, elektronika, optika i kompjuterske nauke. Takođe je bitno iskustvo rada u velikim naučnim kolaboracijama. Meni je puno pomoglo to što sam studirao mašinstvo i fiziku u Hrvatskoj i što sam radio na ranijem velikom sličnom projektu Sloan Digital Sky Survey, koji je u mnogo aspekata bio preteča ovoga projekta, kaže Ivezić.
Kamera je ušla u Ginisovu knjigu rekorda
Kako to da su baš njega odabrali?
- Bio sam već naučni direktor projekta od 2004. te zamenik glavnog direktora od 2018. Budući da imamo još samo dve do tri godine do kraja izgradnje, odlučili smo se za unutrašnji odabir novih ljudi, rekao je on.
- Upravo sam se vratio iz Čilea, iz posete opservatoriji. Poslednji put sam bio neposredno ire korone i bilo je fantastično videti koliko smo uspeli da postgnemo u tom periodu od dve godine, bez obzira na poteškoće i razna ograničenja za dolazak podizvođača iz Italije i Španije u Čile", rekao je Ivezić, koji je uveren da će opservatorija početi da snima nebo za manje od dve godine.
- Treba nam oko godinu dana da završimo teleskop, zatim treba integrisati kameru, a onda 2023. počinje dobijanje podataka naučnog kvaliteta. Kamera je, sa svojih 3200 megapiksela, ove godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća astronomska kamera. S prvim projektom, 10-godišnjim snimanjem neba nazvanim Legacy Survey of Space and Time, formalno krećemo početkom 2024. Izgradnja Opservatorije Rubin koštaće oko 700 miliona dolara, a otprilike toliko će koštati i 10 godina snimanja neba te obrada oko 60.000 terabajta slika, kaže Ivezić.
Na projektu radi još nekoliko Hrvata
- Na mom Univerzitetu Vašington, u timu Rubin imamo profesora Marija Jurića i Nikolinu Horvat koji su rođeni u Hrvatskoj, a imamo još nekoliko ljudi druge i treće generacije u SAD-u i Čileu.
Takođe su uključene i dve grupe sa Fakulteta mašinstva i brodogradnje u Zagrebu koje su doprinele izgradnji Opservatorije. Profesori Vlado Soldo i Srećko Švaić su sa svojom grupom modelirali sistem za hlađenje kamere te pomogli stručnim savetima, a profesor Vinko Šimunović napravio je detaljne analize hemijskog sastava cevi od nerđajućeg čelika koje se koriste u tom sistemu.
Također je interesantno da se naši astronomi u Hrvatskoj, na riječkom i zagrebačkom univerzitetu i na Institutu Ruđer Bošković, već vrlo aktivno pripremaju za naučni rad s podacima koje će prikupiti LSST, rekao je Ivezić.
Kratka biografija
Željko Ivezić rođen je 1965. u Sarajevu. 1990. diplomirao je mašinstvo na Fakultetu mašinstva i brodogradnje u Zagrebu, a 1991. fiziku na PMF-u u Zagrebu.
Doktorirao je fiziku na Univerzitetu Kentaki 1995. godine da bi dve godine kasnije otišao na Prinston gde je radio na projektu Sloan Digital Sky Surveyu (SDSS).
U Sijetl odlazi 2004. i radi kao docent iz astronomije na Odseku za astronomiju na Univerzitetu Vašington gde postaje najpre vanredni a 2008. i redovni profesor.
Objavio je velik broj naučnih radova i udžbenika, a njegova istraživanja u astronomiji i astrofizici uključuju proučavanje asteroida u Sunčevom sistemu, zvezda, strukture naše galaksije Mlečni put, kao i svojstva galaksija i kvazara.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
