Kako piše Slobodna Dalmacija, otkriveni bedem je deo projekta koji je pokrenut sredinom novembra, sa ciljem raščišćavanja zidina i otkrivanja novih detalja o životu antičke Salone.
- Ovo je zapravo nastavak uspešne saradnje Odseka za arheologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu i Arheološkog muzeja u Splitu, koja traje, evo, već četvrtu godinu.
Istraživanje na ovim severnim bedemima odvija se u sklopu projekta "Novi životi antičkih natpisa: epigrafski spoliji na području srednje Dalmacije" koji se bavi ponovno upotrebljenim antičkim natpisima. Cilj nam je da istražimo ovaj potez i pronađemo antičke natpise jer znamo da su se obilato koristili pri gradnji obrambenih zidova Salone.
To je do sada višestruko potvrđeno, jer već 200 godina koliko se Salona istražuje, uvek su se pronalazili natpisi koji su završili u bedemima kao građevinski materijal, rekao je Dino Demičeli, vanredni profesor na Odseku za arheologiju i šef projekta.
- Ovom kampanjom smo, dakle, hteli da otkrijemo i prezentujemo najočuvaniji deo bedema koji se može ovako vizuelno doživeti u Saloni. To je ovaj potez istočno od amfiteatra, po severnim bedemima.
Znali smo da se ovde nalaze bedemi i kule, ali su oni do te mere bili prekriveni i zatrpani kamenjem, rastinjem, zemljom..., da se jednostavno ta vizura nije mogla doživeti, rekao je on.
Dok pokazuje na kule i bedeme koji su "otkriveni", kaže da im je cilj da što šre konzerviraju kule, zaštite od urušavanja i konačno predstave javnosti.
Demičeli je naveo da je izgradnja ovog prstena bedema početa 170. godine, a da su se posle toga, obrambeni zidovi stalno reparirali, odnosno dograđivali.
- Sve četiri kule su različite po izgledu, gradnji i veličini. Ovo su zaista impresivni ostaci, a još kad zamislite da su ove kule išle još pet do šest metara u visinu, možete da vidite kako je u ono vreme izgledao rimski obrambeni sistem, rekao je on i naglasio da je izuzetno važno što su potvrdili cilj projekta i pronašli više od 30 epigrafskih spomenika, odnosno spolija.
- Ustanovili smo da su se na ovom potezu bedema za njihovo dograđivanje koristili epigrafski spomenici i da su bespoštedno ubacivani kao građevinski materijal s okolnog područja.
Reč je o antičkim nadgrobnim spomenicima, manje više datiraju između prvog i trećeg veka, a ugrađivali su se, kako pretpostavljamo, tokom četvrtog i petog veka..
Na neki nalin, zahvaljujući tome su i sačuvani, rekao je Demičeli i dodao da su pronašli neke vrlo zanimljive natpise.
Jedan od njih je i natpis koji spominje Vitala. On je bio jedan od robova koji se brinuo za poslove nekog vrlo dobrostojećeg Rimljanina, nešto poput ličnog sekretara.
- Uporedo s tim arheolozi istražuju i jednu od kula gde su pronašli, uz amfore i tegule, veoma mnogo keramike, posebno posuđa, i to sve finijih komada.
Mi smo tek u prvim slojevima, subhumusu, tako da ko zna što sve ima dole, rekao je on.
Zamenica vođe istraživanja Ema Višić Ljubić, viša kustoskinja Arheološkog muzeja u Splitu kaže da se ovim ispitivanjem otvara jedna nova priča o Saloni, njenom stanovništvu i načinu života.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
