Žižek je u intervjuu Jutarnjem listu ocenio da se svet bliži "kolektivnoj katastrofi" i da će uz pandemiju i globalno zagrevanje uslediti nove krize. "A ako ništa ne uradimo, čeka nas potpuna katastrofa".
- Zaboravimo levičarsku opsednutost neoliberalizmom! Neoliberalni kapitalizam bio je samo floskula za nerazvijene države, da se ne prave teškoće. No, ako pogledate razvijene države, ekonomski moćne, pa zar nije tako da je država glavni nosilac poluga moći? Šta se dogodilo s ekonomijom u vreme kovida? Pa sve se svelo na države koje su štampale trilione dolara..., rekao je on.
Na konstataciju novinara da je država, a ne korona, sve zatvorila i pitanje kako govoriti o državi kao spasiocu ekonomije koju je ista ta država osakatila, Žižek je podsetio na teoriju da je država zapravo iskoristila pandemiju da spasi kapitalizam nove finansijske krize i utvdi kontrolu nad stanovništvom.
- Ja mislim da je država, jednostavno, bila u panici i smatram da bi bez njezine uloge u ovoj krizi bilo mnogo lošije. Šta bi se dogodilo s ekonomijom pre dve godine bez države?", upitao je on.
- U mojoj Sloveniji ili, recimo, u Engleskoj ljudi su tražili i tvrđi, jači lokdaun, ali država pod pritiskom privrede nije htela da popusti ljudima. Tako da smatram da su sve odluke u tom trenutku donete pod kišobranom opšteg haosa - i ne kažem da je država zaslužila ovo poverenje naroda - ali ljudi su se u očaju naslonili na državu", pojasnio je Žižek.
Na pitanje da li na kovid vidi kao na neku "duhovnu osvetu prirode kapitalizmu", Žižek je rekao da su to za njega "potpune gluposti".
- Prvo, što uvek ponavljam - priroda je glupa, slepa i osvetoljubiva i bez nas. Razmislite samo šta su i dalje naši glavni izvori energije: nafta, petrol i ugalj. Pa možete li uopšte zamisliti kakve su se to ekološke megakatastrofe dogodile na zemlji pre nego što je čovečanstvo nastalo da uopšte i imamo ove elemente? Priroda nije ravnoteža koja ruši naše ekonomske sisteme, kako sada nastoje progurati potpuni idioti.
Priroda je luda sama po sebi. Priroda je čista kontingencija, slučajno smo nastali, slučajno možemo i nestati! Lekcija pandemije je da mi, čovečanstvo, shvatimo da smo na ovoj planeti samo obične životinje, pa da, eventualno, preuzmemo neku skromniju ulogu. U tom je kontekstu interesantno primetiti kako se i tobože čuveni ekolozi, oni koji zagovaraju povratak majci prirodi, ustvari arogantno bave menadžmentom života na zemlji. Pa, recimo, kažu - svaka ravnoteža je izgubljena, ali u prirodi je nikada nije ni bilo! Treba da se priviknemo na opštu radikalnu nesigurnost u kojoj šanse imamo isključivo kroz neku globalnu internacionalu, kolaboraciju. No, ja nisam ovde optimista! Na pitanje da li misli da društvo koje živi u kontinuiranom vanrednom stanju može biti slobodno, Žižek je odgovorio:
- Ako govorimo o konceptu "libertyja" - imam svoja ljudska prava, mirno živim itd., onda svakako ne. Ali ja se ovde priklanjam Sartru koji kaže: ‘To me ne zanima, to je svakodnevna sloboda!‘ Mi nismo bili spremni da izgubimoi svakidašnji život. I, što je najsmešnije, još uvek imamo iluziju da ga nismo izgubili - malo ovde, malo tamo, pa staro normalno itd. Ne, stari život se ne vraća! Neće ga više biti! Stiže radikalna promena i kapitalizam je, recimo, to već shvatio.
- Zar ljudi zaista ne shvataju koliko se kapitalizam menja? Koliko je to sada sve isprepleteno? Velika država koja štampa novac, povezana s internacionalnim kompanijama! Kad ovako gledam unatrag, ja se potpuno slažem s vama - neoliberalni kapitalizam nikada nije ni postojao!
Kaže i da je neoliberalni kapitalizam bio iluzija za zemlje trećeg sveta.
- Ma apsolutno to! Recimo, ja se sećam, a to je bio šok - kada je Buš mlađi, veliki zagovornik slobodnog tržišta, podigao cene gvođža jer je hteo da zaštititi američki interes - jebi ti ovo slobodno, otvoreno tržište! Velike su, zaista moćne države uvek kršile načela slobodnog tržišta, a slobodno tržište funkcionisalo je samo u zemljama Trećeg sveta. No, moj je problem sada ovaj: koja je alternativa? Odnosno, jesu li jedine alternative Kina i Singapur. To je za mene pravo pitanje oko uspostave novog političko-ekonomskog i društvenog modela.
Na podsećanje novinara da je na početku krize govorio da bi virus mogao da sruši kineski režim, a sada smo svedoci da se takva "digitalna policijska država prodaje kao model uspeha", Žižek je priznao da je pogrešio.
- Kinezi su u ovoj krizi pribegli tom mekom fašizmu, između ostalog sačuvali kapitalistički dinamizam i ovladali ga autoritarnim smislom zajednice. Ja ipak mislim da neće uspeti do kraja, naprosto ne mogu pobeći od činjenice da Kina u sebi ima toliko napetosti. Ja imam veoma dobre kontakte u Kini, ti su ljudi u potpunoj panici - oni su pravilno shvatili problem - a to je opasnost od megakompanija.
Si Đinping je kazao nešto veoma mudro. "Treba da smanjimo rast proizvodnje, da tako pomognemo siromašnima!# On je veoma dobro detektovao kako superekspanzija velikih kompanija proizvodi siromaštvo. Kina je neverojatno interesantan fenomen, to nije samo potraga jedne partije za vlašću.
Tu zemlju treba posmatrati izbliza i, ako je moguće, ne na ovaj trivijalni zapadni način u kojem se na Kinu projektuju isključivo užasi i kršenja ljudskih prava - naposletku, to radimo i mi ovdje. Kina je spektakl za posmatranje! Ljudi su miljama ispred nas, ne zbog ekonomije, ne zbog kulturoloških razlika, Kinezi su na vreme shvatili da je vreme kada stari svet umire, da čoveku sledi da se suoči s radikalnim odlukama u svom životu i da je to definicija užasa koji nam sledi, zaključio je Žižek.
Kurir.rs/jutarnji list
NE PROPUSTITE
