U organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Novog Sada, Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Zagreba i Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice, uz podršku Evropskog fonda za Balkan (EFB), održan ZAGREBAČKI PLENUM – QUO VADIS, BALKAN
Zagrebački plenum drugi je u nizu događaja čiji je cilj osnaživanje progresivnih snaga u regionu kroz okupljanje i razgovore o modalitetima odgovora na rastući desni ekstremizam, krizu demokratije, aktuelnije izazove i prepreke demokratizaciji zemalja regiona. Tokom dva dana, u Zagrebu se okupilo više od 50 domaćih, regionalnih i međunarodnih stručnjaka, zvaničnika, poslanika u nacionalnim parlamentima i Evropskom parlamentu, diplomata, istoričara, novinara, publicista, predstavnika akademske zajednice i istaknutih aktivista iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Kosova.
Razmatrani su najznačajniji izazovi i prepreke demokratizaciji zemalja regiona, odnos Hrvatske i Srbije prema Bosni i Hercegovini, odnos prema ratnim zločinima i suočavanju sa prošlošću, zloupotreba istorije u dnevnopolitičke svrhe, uticaj ruske agresije na Ukrajinu na situaciju u regionu, pokušaji izgradnje poverenja i mogućnosti za političare, pokrete, stranke i aktiviste građanske orijentacije da se suprotstave negativnim tendencijama na lokalnom i regionalnom nivou.
Domaćini skupa bili su Vesna Teršelič, voditeljica Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Hrvatske, Balša Božović, Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Srbije, Senada Šelo Šabić, viša naučna saradnica u Institutu za razvoj i međunarodne politike iz Hrvatske i Daliborka Uljarević, direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Crne Gore. Neki od učesnika plenuma bili su Predrag Fred Matić, poslanik u Evropskom parlamentu, Vesna Pusić, bivša potpredsjednica Vlade i ministarka spoljnih poslova Hrvatske, Saša Magazinović, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, Bojan Glavašević, nezavisni saborski zastupnik iz Hrvatske, Sandra Benčić liderkinja koalicije MOŽEMO iz Hrvatske, Pavle Grbović, narodni poslanik u Skupštini Srbije, Roman Jakić, bivši ministar odbrane Slovenije, Dobrica Veselinović, lider koalicije MORAMO iz Srbije, Lana Prlić, zastupnica u Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine ispred SDPa BiH, Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Srbije, istoričari Ivo Goldstein iz Hrvatske, MilIvoj Bešlin i Dubravka Stojanović iz Srbije, Husnija Kamberović iz Bosne i Hercegovine i Boban Batrićević , iz Crne Gore. Na Zagrebačkom plenumu govorili su i Boris Pavelić, novinar i publicista iz Hrvatske, Dinko Gruhonjić, novinar i vanredni profesor Univerziteta u Novom Sadu, Dino Mustafić, režiser iz Sarajeva, Lana Zdravković, mirovna aktivistkinja i publicistkinja iz Ljubljane, kao i Edvin Ćudić, novinar i borac za ljudska prava iz Bosne i Hercegovine, Tamara Zrnić, aktivistkinja iz Sarajeva, Branka Vierda, koordinatorka programa pravde u Inicijativi mladih za ljudska prava iz Hrvatske, Shpetim Gashi, borac za ljudska prava sa Kosova, Kurt Bassuener iz Democratization Policy Council iz Berlina i Marion Kaske iz Heinrich Böll fondacije.
Učesnici i panelisti Zagrebačkog plenuma usaglasili su se da pomirenje, izgradnja poverenja i suočavanje sa prošlošću nemaju alternativu kada je u pitanju uspostavljanje regionalne saradnje i dogovorili se o konkretnim koracima koji moraju biti preduzeti da bi se došlo do bolje budućnosti za sve građane regiona. Većina učesnika izrazila je zabrinutost zbog činjenice da je u bezbednosnom i političkom smislu situacija lošija nego pre dvadeset godina i ocenila da je neposredno nakon završetka oružanih sukoba bilo više potencijala za uspostavljanje saradnje i izgradnju održivog mira nego što je to danas slučaj i zaključila da je to zbog toga što političke elite nemaju interes da se sukobi koji i dalje postoje zaista reše, otvorena pitanja zatvore, a prošlost konačno prevaziđe. Isti je slučaj i sa popisom žrtava ratova devedesetih godina kojim se manipuliše zarad dnevnopolitičkih poena i potreba, baš kao i istorijskim činjenicama koje se svakodnevno izvrću o menjaju da bi poslužile stvaranju mitova i održavanju na vlasti političkih elita širom regiona. Oni su ukazali na poguban uticaj Rusije na bezbednosnu situaciju u regionu, kao i na činjenicu da je ruska agresija na Ukrajinu u potpunosti izmenila krvotok međunarodnih odnosa, te da će sve zemlje u regionu, bez izuzetka, morati da se prema njoj opredele i uvedu sankcije Rusiji. Ocenili su i da Hrvatska i Srbija i njihovo mešanje u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine i Crne Gore imaju pogubne posledice po stabilnost i dobrosusedske odnose u regionu, kao i da je uloga dve zemlje koje već jesu članice Evropske Unije, Hrvatske i Slovenije, nije onakva kakva bi morala biti, predvodnička i zaštitnička prema regionu Zapadnog Balkana. Panelisti su se usaglasili da je neophodno negovati zajedničku kulturu sećanja na žrtve ratova devedesetih, a da je to moguće činiti u svim zajednicama i na svim nivoima – od lokalnog do najvišeg.
Zagrebački plenum zaključen je setom konkretnih mera i preporuka za stabilizaciju i demokratizaciju regiona i ubrzo će biti saopštene javnosti. Biće predloženo demokratsko rešenje za Bosnu i Hercegovinu i neophodne promene u cilju jačanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i razvoja jakih temelja demokratske i prosperitetne države Bosne i Hercegovine.
(Promo)
