Hrvatski novinari obišli su desetak rentijera na širem području Plitvica. Domaćini vas ne pozdravljaju sa "dobar dan" već sa "zdravo". Ako ih pozdravite sa "dobar dan", ionako će nastaviti na engleskom, jer je veća verovatnoća da ste vi strani gost koji je naučio da se pozdravi na hrvatskom nego domaći koji traži prenoćište. Ovo je samo jedan od dva fenomena koji se trenutno dešavaju u i oko našeg najposećenijeg hrvatskog nacionalnog parka.
Drugi je da za razliku od morskih destinacija koje će verovatno nadmašiti 2019. kao najposećeniju godinu u istoriji, Plitvice joj se neće približiti. Posle dve pandemijske godine krenuo je rat u Ukrajini, što je odvraćalo avio-turiste od putovanja, tradicionalne goste iz istočne Azije, Australije i SAD. To znači da predsezone praktično nije bilo, pa su sezonu počeli sa 30 odsto manje gostiju. U igri velikih brojeva to znači da je reč o godišnjem minusu od oko 400.000 gostiju.
U Nacionalnom parku nisu preterano nezadovoljni, štaviše, ove brojke su izbalansirale svoju održivost i priroda više nije ugrožena kao kada je tamo stazama dnevno prolazilo 16.000 pari stopala, a taj broj se već približio dva miliona gostiju. Međutim, brutalni rast gostiju prethodnih godina revnosno su pratili gazdi sa ulaganjima u objekte i objekte, pa sada mnogi od njih bulje u prazno, doduše, uglavnom oni slabijeg kvaliteta i dalje od Parka. Dovoljno je što pucaju otrovnim strelicama na upravu Parka zbog cene ulaznice od 300 kuna po osobi, ljuti su što javna ustanova ubire veliki deo budžeta koji su gosti odlučili ostaviti na odredištu, pa su nema novca za bilo šta osim za noćenje i doručak.
Nedostaje i ljudi u Parku, mogli bi odmah da zaposle dvadesetak čistačica i isto toliko kuvara i konobara, ali u okviru radne snage imaju nešto ukrajinskih izbeglica u Grabovcu i Korenici. Uskoro će i direktor NP Tomislav Kovačević morati da posegne za svežim kadrovima, ali ne gleda ka Dalekom istoku, već ka – Dalekom Zapadu. Ima ideju da potomke Hrvata iz Argentine dovede na Plitvice i zaposli ih u Parku. Nije tajna da je na spisku privatnih iznajmljivača i veliki broj zaposlenih u NP, pa se usred sezone naglo povećava broj zaposlenih na bolovanju i muškaraca koji iznenada žele da iskoriste porodiljsko odsustvo.
Dobar broj turista silazi sa autoputa u Karlovcu i nastavlja put ka moru državnim putem D-1 preko Slunja i Korenice upravo zbog Plitvica. Da nije tako, rekao nam je jedan plitvički iznajmljivač, živjeli bi u pustari kao što je Gračac i druga slična mesta dalje na putu do Knina. Zato je ova deonica Ličke magistrale itekako živa, a da se život u nju potpuno vratio, potvrđujemo nepobitnim dokazom – putevima jure jagnjad. Takođe, da se gosti sa istoka nisu vratili, a prema nekim procenama neće ni u naredne dve godine, govore i sledeće činjenice – tri kineska restorana od Slunja do Korenice nisu radila nakon što su zatvorena zbog pandemije. U međuvremenu, Karlovac je postao tartufara.
Recimo da postoji džinovski kompas i ako njegovu iglu zabodemo u sred jezera Kozjak na Plitvicama i kružimo u radijusu od tridesetak kilometara sa svake strane sveta, dobili bismo otprilike područje koje živi isključivo od turizma i gostiju. koji ovde dolaze iz svih tih krajeva. Što su pansioni bliže jezerima, to su gužve u njima, pa zbog ovih poremećaja tržišta najviše stradaju oni udaljeniji. Izuzetak su retke vile sa bazenima, koje su pune do vrha bez obzira na godišnje doba.
U Plitvica Selu iznad Velikog šamara, koji je postao sinonim za prekomernu gradnju, turizam je odavno brutalan posao, a vlasnici su uglavnom ljudi dubokog džepa koji su kupovali nekretnine po još uvek relativno niskim cenama. S druge strane, prema Korenici, pitomo selo Jezerce, nekadašnje naselje zaposlenih u Parku, koji su vikendice kupili od poslodavca, pretvorili u pansione i popravljaju penzionerske budžete rentom. Frane Mudrovčić i njegova supruga Marija jedni su od njih, od 2018. godine iznajmljuju drvenu kuću. Zatekli smo ih kako neguju travnjak. Oseća i pad dolazaka gostiju, ali nije nezadovoljan.
- U 2019. smo imali stopostotnu popunjenost, a godinu dana kasnije, kada je počeo korona virus, nismo imali nijednog gosta. Prošle godine je bilo malo bolje, a ove je još malo bolje. Naši gosti su iz Amerike, Kanade, Belgije, Švajcarske i Holandije. Ove godine nismo imali nijednog domaćeg gosta. Imali smo ih i zimi, kada je padao sneg - pričaju Mudrovčići, koji noćenje u sezoni naplaćuju 180 evra za kapacitet 4+2 ležaja.
Gosti dolaze da vide Plitvice, a najviše vole mir. Ne misle da im ulaznica od 300 kuna u Park ne smeta, dapače, zadovoljni su jer je u cenu uključena i vožnja turističkim brodom i vlakom. Zanimljivo je da nam je sledećih pet-šest stanodavaca reklo da su zauzeti i da ne žele ni reč da kažu o svom poslu. Zaustavili smo se i ispred objekta čiji je parking bio prazan. Čovek je gulio krompir za ručak kupljen u obližnjem supermarketu. Kaže da je na Plitvicama sve toliko skupo da su najveći redovi u prodavnicama, a ne restoranima. Ljut je i na rukovodstvo Parka i njihove cene ulaznica, jer smatra da odbijaju domaće goste, koji su ipak najbolji potrošači. Kritičari žele da ostanu anonimni, kao i naš sledeći sagovornik.
- Vrhunac je sezone, pa su svi srećni, ali su zaboravili da su pre mesec i po dana bili potpuno prazni jer je predsezona bila očajna. Poruke iz Parka o ograničavanju posećenosti nemaju nikakvog smisla jer se time automatski smanjuje protok ljudi na celo ovo područje i suziće se krug pružalaca usluga. Mislim da skrivanje iza zelenila i održivosti krije nesposobnost Parka, Unesko im nije zabranio da prime veliki broj ljudi, ali su ih zamerili što ispuštaju fekalne vode i koriste vodu iz jezera. Najlakše je reći: ograničićemo na 8.000 poseta dnevno - kaže ogorčeni gazda iz Korenice.
Razgovarali smo i sa stanodavcem bliže Plitvicama. Kaže da je evidentno da se tržište nije oporavilo, ali mu je i logično jer nema vazdušnih gostiju, ali kaže i da je potrošnja znatno manja.
- Ako je neko putovao bilo gde, zna da ulaz u Park nije skup, pa je karta za Ajfelov toranj 60 evra, a dobijate ceo dan gužve i muke da napravite selfi gore. S druge strane, mi smo skupa destinacija koju domaći gosti ne mogu da priušte. Pa ja iznajmljujem sedam soba, a nisam mogao da priuštim smeštaj u aranžmanu koji nudim svojim gostima. Naš problem je što nemamo dodatne sadržaje da zadržimo gosta - kaže čovek.
Iz pravca Korenice i Ličko-senjske županije, kroz srce Nacionalnog parka, vraćamo se u Slunj i zaustavljamo se u Selištu Drežničkom, koje je u sastavu Karlovačke županije, iz dva razloga. Jedan od njih su Božica i Vlado Vuković, prvi zakupci na području bivše opštine Slunj. Gosti su počeli da primaju pre tačno 40 godina, prvo ilegalno, dok im nadležni nisu doneli rešenje da mogu da rade isto što i stanovnici Korenice.
- Sakrili smo ih u garaži. Onda je moja žena jednom pucala na policajca kada je došao da nas kontroliše, dobili smo dozvole i počeli da radimo. Psovali su me jer su zbog nas morali da formiraju novu inspekciju. Od tada je prošlo 40 godina. Imamo četiri sobe i studio apartman. Naša najbolja godina je bila 2018, 2019 je takođe bila dobra. Penzionisani smo i novac koji zaradimo u zimskoj sezoni trošimo na putovanja, bili smo na Zanzibaru, Australiji, Kubi. U vreme korone imali smo oko 30 odsto, prošle godine oko 50 odsto, a ove godine mislim da ćemo imati 70 do 80 odsto. Da li sam zadovoljan? Da ne bih bio, bitno je da nam nešto ostane da možemo da putujemo - kaže izuzetno pozitivan Vlado.
Njegovi gosti su srednje platežne moći, jer ne želi da ima previše obaveza sa njima, ne želi da pravi bazen i da im doručkuje. Zato im je napravio posebne ulaze u svaku sobu, tako da imaju povećan nivo intimnosti. Sobu naplaćuje 50 evra po noći, čime su zadovoljni i gosti i domaćini. Dolazi mu dosta Mađara, Slovaka, pa i Bugara. Primetan je broj domaćih gostiju. U proseku ostaju dve noći. Pitamo gospođu koja joj je najzanimljivija anegdota svih ovih godina.
– Pre dve godine jedna ruska porodica je zaboravila dete. Mali je otišao u toalet, a oni su krenuli. Vozili su se sat-dva dok ih nisam pozvao na telefon i rekao im. Igrom slučaja, bili su sa još jednom porodicom i dva automobila, pa su se uverili da je dečak u drugom vozilu. Sve se dobro završilo – kaže gospođa Božica.
Prvi su komšije restorana Old Šeterhend, koji vodi Dragan Jerković, a nudi sobe iznad restorana. Radovi su počeli posle Uskrsa, a onda su, kaže nam, bile rupe.
"Automatski se pozdravljamo na engleskom, retki domaći turisti se često žale na to, ali nema loše namere", kaže Dragan, koji ne smatra da je cena karte previsoka i ne misli da je to glavni razlog zbog kojeg strani gosti imaju istisnuo meštane.
Šta kažu u Nacionalnom parku o ovim nevoljama u raju? Pili smo kafu sa direktorom Tomislavom Kovačevićem na terasi hotela Plitvice.
- Prvo ste nas pitali zašto pucamo po šavovima, a sada nas pitate kako to da ne pucate po šavovima - šali se reditelj.
Prilično je zadovoljan, brojke koje nam iznosi nisu loše. Do sada je ove godine park posetilo 527.000 gostiju, 75 odsto više nego prošle i 140 odsto više nego pandemične 2020. godine, ali samo 60 odsto u odnosu na ovaj deo rekordne 2019. To pokazuje, kaže, koliko gostiju sa dalekoistočnog tržišta. Međutim, visoke cene su imale još jedan efekat. Prihodi od ulaznica do sada su iznosili 100 miliona kuna, odnosno 85 odsto prihoda u tom periodu rekordne godine - kaže direktor. Ipak, nije samo cena uslovila bolje prihode, direktor kaže da su tome doprineli i boljom ugostiteljskom ponudom.
- Zadovoljni smo ovim rezultatom i on prevazilazi očekivanja. U godinama prije pandemije Nacionalni park Plitvička jezera posjećivao je gotovo svaki deseti turist koji je ušao u Hrvatsku, a kako je koncentracija ovih dolazaka svedena uglavnom na ljetne mjesece, situacija je često izmakla kontroli. Jednostavno, nije bilo moguće planirati niti kontrolisati broj dolazaka, što je izazvalo strahovite gužve ne samo u obilasku Parka, već i na prilaznim putevima i parkiralištima.
Već 2019. godine uveden je novi sistem upravljanja posetiocima sa izmenjenim rutama, onlajn kartama, Centrom za nadzor i operacije koji je zonu za posetioce pokrio brojnim kamerama i ukupno boljom kontrolom niza poslovnih procesa. Broj dnevnih prijava je ograničen i rezultati su bili vidljivi već u prvoj godini - kaže direktorka Kovačević. Treba napomenuti da se cijena od 300 kuna odnosi samo na posjete u sezoni, van sezone je 80 kuna za odrasle uz popuste za studente, djecu i grupe.
U pandemijskoj godini udeo domaćih gostiju dostigao je 49 odsto, ali čim se tržište otvorilo, istisnuli su ih stranci, procenjuje direktorka da će ih ove godine biti oko 20 odsto, uglavnom zahvaljujući predsezoni, posle sezone ili zimskih meseci. Nedostatak radne snage na Plitvicama se osjetio već 2018. godine, prije svega kuhara i konobara, sve manje djece se upisuje na ove kurseve, a dobar dio osoblja odlazi u privatne ugostiteljske objekte.
Ove godine u planu je rekonstrukcija tri hotela - Plitvice, Bellevue i Grabovac. Sva tri hotela imaju kompletnu dokumentaciju za rekonstrukciju, a očekuje se da bi, uz dozvolu za finansiranje i odobrenje hrvatske vlade, rekonstrukcija mogla da počne krajem godine ili u prvom kvartalu sledeće godine. Zbog ovih investicija biće nam potrebno oko 30 odsto više stalno zaposlenih nego sada, sada ih ima 680, pa će broj narasti na 1000, a broj sezonskih radnika će pasti sa 450 na 300. Gde naći toliko ljudi, može li se desiti da u NP budu ljudi iz nepala i filipina?
- Dobro, hajde da ne bežimo od toga. Najgore je što ne možete da napustite posao zbog nedostatka radne snage. Ali naš dugoročni plan je da privučemo mlade iz Južne Amerike, potomke naših iseljenika, u Argentini ih ima 250.000, isto toliko u Čileu i Brazilu, ima ih i u Peruu, Venecueli, Urugvaju. Nije da se tamo lepo živi, vidimo tamo bazen, možda će se za stalno preseliti. Bila bi to velika pobeda za nas. U kontaktu sam sa Savetom za Hrvate izvan domovine, koji kažu da dobijaju dosta upita iz tih južnoameričkih zemalja. Imamo smeštaj za njih, popularni smo u svetskim razmerama i mislimo da bi to moglo da se realizuje - kaže nam direktor Kovačević.
Prihodi od prodaje ulaznica osećaju se direktno u budžetima četiri opštine: Plitvička Jezera, Vrhovine, Rakovica i Saborsko. Oni dele šest odsto prihoda od ulaznica srazmerno broju parkova u njihovoj oblasti. Iznosi koji idu na njihove račune su namenski, ali milionski. Dovoljan razlog da poželimo što više gostiju. Načelnik opštine Vrhovina Milorad Delić kaže nam da godišnje dobiju između dva i tri miliona kuna.
– Očigledno je manje posetilaca i manje ljudi u smeštaju. Opet ljudi traže kvalitet, imamo jednu kuću sa bazenom koja je rasprodata - kaže gradonačelnik Delić.
Kurir.rs/Jutarnji
NE PROPUSTITE
