Parking nije obezbeđen za goste hotela iako se plaća, jer ga koriste i oni koji tamo ne borave. Nekad se vrtiš po sat vremena čekajući da nađeš parking mesto.
Hrana svaki dan ista, i za doručak i za večeru. Vrlo mali izbor voća. Stavili smo napomenu za bračni krevet, a dočekala su nas dva odvojena kreveta koja su na naš zahtev spojena, ali razdvajaju se čim se malo pomeriš, primedbe su gostiju koji su odseli u jednom vodičkom hotelu.
-Higijena ispod nivoa, nameštaj, posuđe, prekrivači, peškiri, sve je zastarelo, sveukupan utisak 0 bodova!!!", iskustvo je gostiju jednog medulinskog apartmana.
Za jedan zadarski hotel gosti su imali samo kratko da kažu: "Osoblje na recepciji poluljubazno. Slab wi-fi, na bazenu nedovoljno ležaljki, sveukupan dojam – nije za tri zvezdice."
-Hrana ukusna, ali siromašna, jednolična i dugo se čeka. Kao da smo u smeštaju sa dvije, a ne četiri zvezdice, ocenili su gosti jednog apartmanskog naselja u umagu.
Smrde i prazni kontejneri
Nisu se proveli kako su očekivali ni gosti jednog splitskog hotela, koji su zapisali da su sobe male pa se oni koji dođu sa velikim koferima jedva okrenu, a mali su i tanjiri pa se, da bi se čovek najeo, mora do stola sa hranom i po dva-tri puta. Razočarani su i gosti jednog porečkog hotelskog naselja: "Četiri zvezdice, a vozač kucka na mobilnom i čeka da same stavimo prtljag u kombi."
Ni vegetarijanci nisu uvek zadovoljni ponudom, žale se: "Samo dosadno povrće sa žara..." U moru prigovora čuju se i uopštene opaske poput: gužvoviti Split, precenjeni Dubrovnik, neuglađeni Hvar, letargični Vir, dosadna Rijeka...
Uprkos propustima domaćina Hrvatska još uvek ima nasprosečno puno vernih gostiju. Prema poslednjem istraživanju Instituta za turizam Tomas 2019., svaki drugi hrvatski gost već bio ovde tri ili više puta i dolazi ponovo.
I brojke koje ovih dana premašuju milion turista potvrđuju da hrvatski turizam u najvećem broju ispunjava ono što gosti od letovanja očekuju. Ali vredi da se čuje šta im se svidelo.
-Kod nas u centru Splita i gosti i domaći žale se na buku. Tu ima dosta luksuznih smeštajnih objekata, ljudi su puno uložili, ali zbog noćnog života ne mogu da privuku takvu klijentelu. Gosti se dosta žale i na kontejnere prepune smeća, koji smrde čak i kad su potpuno prazni. Problem je i parking i saobraćajne gužve, a neizbežna tema su i cene. Recimo, gosti iz istočnoevropskih zemalja govore da je sve skuplje nego kod njih, a zapadnjaci se ne žale otvoreno, cene su slične kao i kod njih, ali komentarišu da su ipak očekivali da u Hrvatskoj bude jeftinije. Doduše, bude i onih koji se šokiraju iznosima. Recimo, jedan par iz Nemačke nije mogao da veruje da se nargila, koju u svom gradu puše za dva-tri evra, u Splitu naplaćuje 30 evra. Ni hamburger za 90 kuna ne prolazi neprimećeno, ispričala je Martina Nimac Kalcina, splitska iznajmljivačica i predsednica Zajednice porodičnog turizma.
I zagrebački ugostitelj Marin Medak sluša od gostiju kako su cene u Hrvatskoj više nego što su očekivali.
– Ponekad imam dojam da misle kako je Hrvatska još uvek Treći svet i da sve treba biti puno jeftinije nego kod njih u zemlji, a mi smo daleko od toga. Nažalost, naši su ugostitelji osuđeni na skuplje sirovine nego, recimo, nemački ili slovenski kolege. Struja nam je jako poskupela, doprinosi na platu kod nas su jako visoka. Kad se sve sabere, naši ugostitelji nemaju puno manevarskog prostora sa cenama. Ali, isto tako moram reći da na Jadranu možda tek svaki treći restoran svoje cene da opravda kvalitetom hrane i usluge, priznaje Medak da gosti često imaju razloga biti nezadovoljni.
Naravno, kako govore jadranski domaćini, ima i onih koji jednostavno ustanu na levu nogu pa svemu prigovaraju, ali većina razumno reaguje. Pogotovo kad su u pitanju objektivni problemi poput redukcije vode u Istri. Gužve i problema sa parkingom.
-Požale se što ne rade tuševi na plaži, ali kad im kažemo o čemu se radi, nema problema, rekao je Adriano Palman, direktor Kamping udruženja.
-Na cene su se navikli iako naši kampovi spadaju u najskuplje u Evropi. Znaju da su hrvatski kampovi danas daleko kvalitetniji nego pre desetak godina i svesni su da kvalitet ima i cenu.
Za predsednika Udruženja agencija pri HGK Borisa Žgombu većina primedbi koje do njega stižu ima zajednički naziv – manjak radne snage na Jadranu.
– To je konstanta na celom Mediteranu, a uostalom, i u zemljama odakle nam evropski gosti dolaze. Posledica su niza kvaliteta usluge, redovi i čekanja, a to gosti, naravno, ne vole. Problem u špicu sezone bude i saobraćaj u našim mestima, kao i problem sa parkiranjem. To je ono što zasad znamo da gostima remeti odmor. Ali primedbe su ipak-manje više sporadične, a kako smo tek sada u udarnim turističkim nedeljama, treba pričekati da se ovi gosti vrate kućama pa da čujemo koliko su zadovoljni vrednošću koju su dobili za svoje evre, zaključuje Žgomba.
Kurir.rs/Večernji.hr
NE PROPUSTITE
