Jako nevreme pogodilo je Rijeku u sredu, vodene bujice zakrčile grad, a šahtovi odleteli u vazduh, dok je jedna osoba je umrla.
Pre dve nedelje, zbog obilnih kiša, Kupa je dostigla rekordne nivoe od 1966. godine i poplavila mesta, a svako malo smo svedoci razornih tuča koje su već uništile useve ratara.
Šta se dešava tokom vremena i da li će ovi ekstremni uslovi postati deo naše svakodnevice, pitali su prof Branka Grisogona sa Geofizičkog odska Prirodoslovno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Zagrebu.
"Ovo što se dešava oko nas je očekivano, setite se samo prošle godine u ovo vreme, Zadar je bio na 'meti', a sada se dešava malo severnije. Ali ovo je sve statistički očekivano, 98 posto je rezultat povezan sa klimatskim promenama", rekao je Grisogono.
Međutim, kako naglašava profesor, specifičnost je nagli skok iz jednog ekstremnog stanja u drugo.
"Pre mesec dana imali smo talase vrućine, a sada imamo vreme kao da je kraj novembra. I to nas čeka, brzi prelazak iz jedne krajnosti u drugu. Kao da jedete predjelo, a glavno jelo je već dolazi, pa odmah i desert. I to se dešava, i nastaje zabuna zbog naglog prelaska u te krajnosti“, objašnjava profesor
Suše će i dalje biti najveći problem za Hrvate (40 posto), a slijede ih poplave, požari i zemljotresi. Prema očekivanoj klimatološkoj prognozi, biće sve više suša i porasta temperatura, a najekstremnije će to biti u Španiji i Portugalu. Dok će poplave biti kraće i jače.
Kako profesor naglašava, adaptacija i ublažavanje klimatskih promena su važni, ali je izuzetno važno i obrazovanje, posebno mlađih generacija, kao i istraživanje.
Kurir.rs/Dnevnik.hr
NE PROPUSTITE
