Hrvatska je nedavno ostala bez Titovog dvorca na primorju, koji je pripao Bosni i Hercegovini. Ova vest je ponovo podstakla priču o Titovoj imovini, koja do danas nije bila pravedno podeljena među zemljama Federacije. Pomenuti problem obuhvata i druge vredne imovinske predmete, kao što su vila na Menhetnu, skupe satove, luksuzne automobile, jahte, i slično.
Advokat Ivan Simić gostovao je u emisiji Puls Srbije gde se dotakao ovog pitanja.
- Ovo treba tretirati kao jednu temeljnu vrednost kao što je pravo na imovinu i pravo na svojinu, a ta univerzalna vrednost kao vrednost EU je zgažena i pogažena. Takav primer je Republika Hrvatska kao najmlađa članica EU, a koja je pogazila nešto što je međunarodno pravo i dostignuće. A to je pravo na imovinu. Podsetiću da je sporazumom o sukcesiji ništavni (nepostojeći, ne prozvode pravno dejstvo) svi prometi nepokretnosti koji se odnose na period nakon 31.11. 1990. godine - započeo je Simić.
- Međutim, Hrvatska je to poprilično vešto odigrala. Donosili su veliki broj uredbi, podzakonski akti, počevši 1990. godine gde su zabranili raspolaganje osnovnim sredstvima preduzeća sa teritorije Republike Srbije. Nakon toga su zabranili raspolaganje imovinom i posle toga osnažili to zakonima. Imali su jedan kontinuitet i tamo se ljudi bave tim u nekom dužem vremenskom intervalu. Ovde kod nas to nažalost nije slučaj - rekao je Simić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
