Predsednik Hrvatske Zoran Milanović na Fejsbuku je objavio video u kom je objasnio zašto je odbio da da saglasnost za odluku o učestvovanju hrvatske vojske u misiji podrške Ukrajini.

Svoju odluku obrazložio je i u saopštenju koje u nastavku prenosimo.

"Vlada Republike Hrvatske je, putem potpredsednika Vlade i ministra odbrane, zatražila od Predsednika Republike Hrvatske i vrhovnog komandanta Oružanih snaga Republike Hrvatske prethodnu saglasnost na predloge odluka o učestvovanju pripadnika OSRH u misijama, operacijama i aktivnostima NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Prema hrvatskom Ustavu, sve predložene odluke donosi Hrvatski sabor i to većinom glasova svih poslanika ako Predsednik Republike za odluke da prethodnu saglasnost. Ako Predsednik Republike uskrati suglasnost, Hrvatski sabor može takve odluke da donese samo dvotrećinskom većinom svih poslanika.

Prethodna saglasnost Predsednika Republike zatražena je za ukupno 13 odluka. Predsednik Republike dao je prethodnu saglasnost za 12 odluka. Deo odluka odnosi se na nastavak učestvovanja pripadnika OSRH u NATO operacijama KFOR i SEA GUARDIAN, u NATO misiji u Iraku i nastavak učestvovanja u aktivnostima stalne NATO grupe protivminskih snaga.

Isto tako, Predsednik Republike dao je saglasnost za nastavak učestvovanja u tri operacije Evropske unije, tri operacije UN-a, jednoj operaciji koalicijskih snaga pod vođenjem SAD-a, te suglasnosti za prelazak granice Republike Hrvatske u okviru mogućeg angažovanja i brzog raspoređivanja deklarisanih snaga NATO-a i vojnih kapaciteta za brzo raspoređivanje Evropske unije.

....

Predsednik Republike nije dao prethodnu saglasnost jedino na odluku o učestvovanju pripadnika OSRH u NATO aktivnosti za bezbednosnom i podrškom Ukrajini (NSATU). Vlada želi da pošalje pripadnike OSRH u misiju podrške Ukrajini, ali provedba takve odluke u nadležnosti je Predsjednika Republike kao Vrhovnog zapovjednika OSRH i on je u okviru svoje ustavne nadležnosti odlučio da neće dati prethodnu suglasnost na odluku o učestvovanju pripadnika OSRH u takvoj misiji koja može potencijalno štetno delovati na nacionalne interese Republike Hrvatske. Prema Ustavu, Vlada može da zatraži od Hrvatskog sabora glasanje o predloženoj odluci i ako Vladin predlog odluke dobije podršku dve trećine saborskih poslanika, odluka će stupiti na snagu i Predsednik Republike će je poštovati.

Vladin predlog odluke o učestvovanju pripadnika OSRH u misiji NSATU temelji se na odluci NATO-a koja je donesena na sastanku na vrhu NATO-a, održanom 10. i 11. srpnja 2024. u Vašingtonu, na kom je učestvovao i Predsednik Republike. Predsednik Republike nije se protivio donošenju takve odluke na nivou NATO-a budući da, nakon donošenja odluke, države članice same odlučuju hoće li i na koji način učestovati u toj aktivnosti.

Važno je da se zna kako Predsednik Republike ni na koji način nije bio konsultovan oko stavova koje je Republika Hrvatska zastupala u pripremi navedene odluke. Kršeći, opet, svoju ustavnu obvezu - koja Vladi nalaže saradnju s Predsednikom Republike na području spoljne politike i odbrane - Vlada je ne samo preuzela obvezu u ime Republike Hrvatske već je i pripremila navedenu odluku o slanju pripadnika Oružanih snaga bez konsultacija s Predsednikom Republike. Predsednik Republike vrlo je jasno komunicirao svoj stav kako se protivi učestvovanju pripadnika OSRH u takvim misijama.

Ruska agresija na Ukrajinu je nedopustiva i predstavlja kršenje međunarodnog prava koje svi moramo osuditi. Predsednik Republike je u više navrata ponovio i stoji kod stava kako je Ukrajina žrtva agresije te da joj i Hrvatska treba pružiti svu moguću humanitarnu pomoć. Na žalost, uprkos ogromnoj vojnoj pomoći koju prima Ukrajina, kraj rata se ne nazire već preti opasnost da se rat proširi i izvan granica Ukrajine.

Zadatak Predsednika Republike je - a po njegovom mišljenju i zadatak svih hrvatskih državnih institucija – da zaštiti Hrvatsku od rata i preduzme sve mere kako bi Hrvatska ostala izvan ratnih sukoba. Upravo zbog toga Predsednik Republike nije dao prethodnu saglasnost na odluku o učestvovanju pripadnika OSRH u misiji bezbednosne i obučne podrške Ukrajini, vodeći se pre svega hrvatskim interesima i štiteći Hrvatsku od mogućeg uvlačenja u ratni sukob.

Republike Hrvatska kao punopravna članica ima obvezu i dužnost prema svojim saveznicima u NATO-u i Predsednik Republike ni na koji način ne dovodi to u pitanje. Dajući prethodnu saglasnost za ranije spomenutih 12 od 13 odluka koje mu je dostavila Vlada, Predsednik Republike delom je to i dokazao. Rat u Ukrajini koji je posledica ruske agresije, međutim, ne predstavlja napad na neku od članica NATO-a, te stoga ni ne može biti aktiviran član 5. Severnoatlantskog ugovora pa ne postoji ni međunarodno-pravna obaveza učestvovanja Republike Hrvatske u aktivnostima koje bi je povezale s tim ratom. Hrvatska pomaže i pomagaće i dalje Ukrajini, ali ta pomoć ne može biti bilo kakav oblik učestvovanja pripadnika Hrvatske vojske.

Svako drugo učestvovanje, pogotovo ono koje bi podrazumevalo učestvovanje hrvatskih vojnika predstavlja izlazak iz okvira nacionalnog interesa Republike Hrvatske i potencijalno ugrožava njene građane. Mnogi veliki ratovi, započeli su i nepromišljenim logističkim ili savetničkim misijama koje su se kasnije pretvarale u vojne intervencije, a potom i u velike ratne sukobe. Hrvatska na rat u Ukrajini ni na koji način ne može bitno utiecati, niti ga može zaustaviti. Ali, promišljenom i odgovornom politikom državnih vlasti može sprečiti širenje rata prema hrvatskim granicama i obezbediti mir i sigurnost svim hrvatskim građanima".

Kurir.rs/Preneo: D. P.

BONUS VIDEO

01:17
Zoran Milanović: Kosovo je oteto od Srbije Izvor: Video plus