SMRDIBUBE PREPLAVILE HRVATSKU! Do sada neviđena invazija stigla iz Azije, zidovi i prozori puni ovih insekata (FOTO)

Poslednjih nekoliko dana ljudi se žale u medijima i na društvenim mrežama na "neviđenu invaziju" smrdibuba.

Novost je da je invazivna azijska vrsta, takozvana smeđa mermerna stenica (Halyomorpha halys), koja je sve češća poslednjih godina, u međuvremenu postala dominantna u EU i u Hrvatskoj.

Tri glavne vrste u Hrvatskoj

Tri vrste štitastih žbunja, koje narod naziva „smrdljivcima“, nalaze se u naseljima u Hrvatskoj.

To su domaće vrste „smrdljiva lasta“ (Raphigaster nebulos) i „smrdljivi gnjurac“ (Dolycoris baccarum) i invazivna, strana vrsta, smeđa mermerna stenica (Halyomorpha halys).

Tradicionalno, prve dve su hodale po zidovima kuća i uvlačile se u prozore stanova, posebno u prelaznim sezonama.
Međutim, poslednjih godina ovu ulogu je u velikoj meri preuzela vrsta H. halys

Odakle je došla i šta je to?

Invazivna smeđa mermerna buba potiče iz Istočne Azije.

U svojim prvobitnim staništima u Kini, Japanu i Koreji, drže je pod kontrolom prirodni neprijatelji i ekosistemi.
Međutim, kada se proširila transportom u Evropu i Severnu Ameriku, ove kontrole nisu bile prisutne u novim staništima, pa je imala otvoren prostor za širenje.

Prvi put je zabeležena u Hrvatskoj 2017. godine, u oblasti Rijeke. Kasnije su naučnici sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu pratili njeno širenje i masovnu pojavu u poljoprivrednim usevima.

Ova buba je bezopasna za ljude, ali se ipak ne preporučuje mnogo rukovanje njome jer može izazvati alergije kod ljudi.

Nije izbirljiva u pogledu hrane

Kako je H. halys postala dominantna?

Prvi razlog je njena fleksibilnost u ishrani.
Za razliku od nekih specijalizovanih štetočina, H. halys nema strog izbor hrane – hrani se usisavanjem biljnih sokova iz različitih vegetativnih i generativnih organa brojnih gajenih i divljih biljaka i napada plodove, pupoljke, stabljike i mlade izdanke na širokom spektru biljaka, uzrokujući deformacije, promenu boje, nekrozu tkiva i sekundarne infekcije.

To joj daje prednost u pejzažima gde postoje mešovite kulture kao što su kućne bašte, voćnjaci i ukrasne biljke.
Tamo gotovo uvek može da preživi na jednoj od opcija.

U radu „Brzo širenje i prva masovna pojava Halyomorpha halys u poljoprivrednoj proizvodnji u Hrvatskoj“, autori navode da, iako je prvo otkriće u Hrvatskoj bilo 2017. godine u gradskom području Rijeke, prava masovna pojava usledila je 2019. godine u ruralnom području, kada su je pronašli u soji, a kasnije i u plantažama trajnih useva.

U studiji autori ističu da je H. halys izuzetno polifagan, što znači da se hrani mnogim vrstama.
Procenjuje se da se u svetu hrani sa više od 300 biljnih vrsta iz različitih porodica i da ima veoma širok spektar staništa i biljnih domaćina, od poljoprivrednih useva, preko ukrasnih biljaka, do voća i povrća.

Nema efikasnih neprijatelja

Još jedan faktor koji je pogodovao njenom širenju je nedostatak predatora.
U svom izvornom staništu, jaja H. halys napadaju parazitoidi, ose poput Trissolcus japonicus.

Prilagodljivi su klimi

Treći faktor je njihova prilagodljivost klimi.
Dok se smatra da neke invazivne vrste zavise od toplije klime, H. halys je relativno tolerantna na temperaturne promene i može da održi populacije u područjima sa hladnijim zimama.
(Kurir.rs/Index/Preneo: P. V.)

 SMRDIBUBE PREPLAVILE HRVATSKU