PLAĆENI RAČUNI, MISTERIOZNI LJUBAVNIK I LAŽNA PORUKA NAPISANA FLOMASTEROM Više od 40 godina niko joj nije pozvonio na vrata, a onda je otkrivena JEZIVA ISTINA!
Hedviga Golik je sebi napravila šolju čaja u stanu na potkrovlju u Zagrebu 1966. godine. Smestila se da gleda televiziju, stavila šoljicu čaja pored sebe, a onda, u nekom trenutku, možda i u roku od nekoliko sati umrla. Narednih 40 godina, niko to nije primetio!
Kada su komšije konačno provalile u njen stan u maju 2008. godine, pronašle su njeno mumificirano telo kako leži u krevetu, umotano u ćebad, dok je sve oko nje ostalo netaknuto — šoljica čaja je i dalje bila pored nje, crno-beli televizor je nemo stajao u uglu, a po stanu je svuda bio sloj prašine.
Stan je postao savršeno očuvana vremenska kapsula života šezdesetih godina 20. veka — osim tela, koje ga je pretvorilo u grobnicu.
Ko je bila Hedviga Golik
Hedviga je rođena 1924. godine u Rijeci. Školovala se za medicinsku sestru i na kraju se preselila u Zagreb, gde je radila u zdravstvenom centru na Trešnjevci.
U potkrovni stan od 18 kvadratnih metara na adresi Medveščak 77 uselila se 1961. godine. Stan je bio izolovan od ostatka četvorospratnice, dostupan samo kroz poseban ulaz. Bila je u vezi sa izvesnim Hinkovićem, domarom, koji joj je obezbedio stan.
Nakon što je veza prekinuta, Hedviga je i dalje ostala u stanu. Imala je sestru koja je radila kao učiteljica u Zagrebu, ali su prestale da razgovaraju nakon svađa. Niko drugi iz porodice je nije kontaktirao. Hedviga je živela sama, radila i nije se puno isticala.
Komšije su je opisivale kao povučenu osobu, moguće sa mentalnim problemima, iako to nikada nije medicinski potvrđeno.
- Bila je nemoguća, kada bi joj neko učinio uslugu, umesto da se zahvali, vikala bi na njih. Bila je misteriozna, demonstrativno povučena, nije želela da se druži sa komšijama, a onda je njena priroda pokazivala drugu stranu, vikala bi na ljude, a neki su je čak videli kako nekontrolisano trči niz ulicu. Zbog toga su zaključili da ima šizofreniju i to su koristili da objasne njen život. Stoga je priča da ide u Makedoniju imala svoju dopunu, razumno objašnjenje da će se pridružiti sekti - rekle su komšije za Jutarnji list 2008. godine.
Pre nego što je nestala, Hedviga je zaista rekla komšijama da odlazi na neodređeno vreme. Kružile su razne glasine, uglavnom da se pridružila verskoj sekti u Makedoniji.
Kako niko nije primetio da je nestala?
Ljudi su znali da nešto nije u redu. Godine 1973. — sedam godina nakon njenog nestanka — komšinica je prijavila njen nestanak policiji. Sprovedena je neformalna potraga širom Jugoslavije. Ništa nije pronađeno.
Niko nije proverio njen stan jer su svi pretpostavljali da je prazan. Na kraju krajeva, rekla je da odlazi.
Komšije su sumnjale da je možda mrtva još od 1981. godine, jer su tada zajednički otplatili kredit za njen stan. Nisu tražili nju — tražili su njenu imovinu.
Stan je postao izvor sporova. Svaki komšija je verovao da ima pravo na najmanje jedan kvadratni metar od 18 kvadratnih metara prostora jer su zajednički pokrili troškove. Svađe među komšijama su stalno odlagale ulazak u stan.
Tragičan kraj potrage i lažna poruka na vratima
Onda, 1998. godine — trideset dve godine nakon Hedviginog nestanka — neko je uradio nešto čudno.
Flomasterom je napisao neobičnu poruku na vratima: "Na osnovu Zakona o nasleđivanju stanara H. Golik je ostao bez vlasništva — nasleđa. Do rešavanja vlasničkih prava, stanari ne mogu raspolagati stanom i svaki pokušaj raspolaganja njime je krivično delo."
Potpis je Grad Zagreb, Komisija za popis stanovništva, a pre svega datum iz 1998. i broj odluke.
Naravno, to nije bio zvanični dokument. Bila je lažna— napisala ju je anonimna komšinica kako bi sprečila druge da uđu u stan. Ali je uspela. Poruka je držala stanare podalje narednih deset godina.
Plaćeni računi?
U međuvremenu, kompanija za gas nije izdavala račune jer niko nije koristio gas.
Struja je ostala uključena. Račun je automatski plaćao njen bivši ljubavnik. Nastavio je da plaća čak i nakon što se iselio iz Zagreba.
Kada je umro početkom 2008. godine — tri meseca pre nego što je Hedvigino telo pronađeno — plaćanja su konačno prestala.
Tada su komšije odlučile da preduzmu akciju. Zgrada je zvanično podeljena na stambene jedinice. Vlasništvo nad njenim stanom je trebalo rešiti. Odlučili su da provale u stan.
Troje stanara je provalilo vrata 12. maja 2008. Scena koju su zatekli bila je nestvarna — sve je izgledalo tačno kao krajem 1960-ih ili početkom 1970-ih: nameštaj, televizor, dekoracije, šoljica za čaj. Debeli sloj prašine prekrivao je svaku površinu.
Paučine su ispunjavale uglove. Vazduh je bio ustajao i hladan. U njenom krevetu, umotana u ćebad, ležala je Hedviga. Njeno telo je prošlo kroz prirodnu mumifikaciju – redak proces koji se dešava kada su uslovi odgovarajući.
Izolovani stan na tavanu je očigledno ostao hladan i suv. Umesto da se raspadaju, njeni ostaci su se osušili i bili sačuvani. Pozvana je policija, a ubrzo nakon njih su stigli i iz Instituta za sudsku medicinu i kriminalistiku.
Obavljena je i obdukcija, nakon čega je zaključeno da je verovatno umrla tokom hladne sezone i da je izolacija stana omogućila da mumifikacija tela prođe nezapaženo — čime je i opravdano kako nije bilo neprijatnog mirisa raspadanja tela.
Na osnovu različitih izveštaja, procenili su da je umrla negde između 1966. i 1973. godine, najverovatnije 1966. godine.
Hedvigino telo je sahranjeno. Niko od njene porodice nije bio prisutan. Niko nije održao komemoraciju. Rođena je sama, živela je sama, umrla je sama i sahranjena je sama.
Kurir.rs
