Hrvati priznali: Nećemo imati hrane ni za sebe, kamoli za turiste
Bivši dugogodišnji predsednik Uprave Podravke Zvonimir Mršić komentarisao je posledice krize izazvane ratom u Iranu na hrvatsku privredu, ističući da bi produženi sukob mogao izazvati znatno veću inflaciju i ozbiljne nestašice ne samo goriva, već i hrane, veštačkih đubriva i niza drugih industrijskih sirovina.
- Ovaj rast inflacije u Hrvatskoj i Evropi, ali i svetu, bio je očekivan i u skladu sa prognozama MMF-a da će u slučaju da rat bude trajao mesec dana, inflacija rasti jedan posto – i to se i dogodilo. Što sukob bude duže trajao, ta kriza će više uticati na inflaciju, pa potraje li rat tri meseca, možemo očekivati rast inflacije za tri posto, a ako potraje pet meseci i duže, mogli bismo se naći u spirali inflacije - naglasio je Mršić.
On ukazuje da zatvaranje Ormuškog moreuza Evropi i svetu preti ne samo nestašicom goriva, nego i hrane, veštačkih đubriva, polimera, helijuma, aluminijuma, pa čak i mikročipova.
- Hrana u Hrvatskoj nije skupa samo zbog rasta cena energenata nego prvenstveno zato što nemamo dovoljno jaku domaću proizvodnju hrane. Čak je i Državna revizija priznala nedavno da je 3,5 milijardi eura podsticaja za poljoprivredu bačeno u vetar jer smo količinski u proizvodnji hrane, uprkos tome, ostali na nivou iz 2010. godine. Ako je većina proizvoda na našem tržištu stranog porekla, kamo su otišle te milijarde? - pita se Mršić.
On dodaje da su sve dosadašnje hrvatske vlade vodile pogrešnu poljoprivrednu politiku.
- Naša poljoprivredna politika je pogrešna, nismo ni konkurentni ni samostalni. Uz postojeći milion hektara obrađenih površina, već smo morali da imamo 500 hiljada do milion hektara novih obrađenih površina, ali ih nemamo. Nama uvoz diktira cene hrane, a premalo izvozimo - kazao je Mršić.
Zbog toga, tvrdi on, Hrvatska nije sama sebi dovoljna ni u proizvodnji mesa i peradi, ni u povrću poput salate i šargarepe, koje uvozi čak iz Austrije. Naglašava da je drastično smanjena proizvodnja veštačkih đubriva sa milion na 300 hiljada tona, te da postoji manjak muznih krava i poljoprivrednih površina pod staklenicima i plastenicima.
- Naše su navike danas takve da želimo imati paradajz 365 dana u godini, a ne samo u periodu kada se proizvodi pod otvorenim nebom. Ako želimo domaće voće i povrće, moramo odrediti koliko hektara hitno želimo pod staklenicima i plastenicima, a poljoprivrednicima kojima su oni stradali od nevremena moramo odmah pomoći da uspostave proizvodnju jer bi lanci snabdevanja mogli puknuti ako rat potraje - upozorava Mršić.
On ističe da Hrvatskoj hitno treba nova, "konkretna i merljiva" poljoprivredna strategija koja bi osigurala samodostatnost i efikasnije korišćenje resursa poput vode.
- Imamo i zemlju i klimatske uslove i vodu, ali ni tu nismo napravili dovoljno jer kad pada kiša, imamo poplavu, a kad nema kiše, sušu - objašnjava.
U poređenju sa krizom iz sedamdesetih godina prošlog veka, Mršić smatra da je današnja situacija mnogo ozbiljnija, jer danas regija Bliskog istoka nije važna samo za naftu, već i za ukapljeni prirodni gas, veštačka đubriva, polimere, sumpor i aluminijum.
- LNG nije samo energent za domaćinstva i industriju, nego i sirovina za polimere, pa će poskupeti i ambalaža. Aluminijuma neće biti dovoljno jer ga se 10 posto proizvodi u zalivu, a to znači da će poskupeti i ambalaža i automobili. Helijuma već nedostaje, a potreban je za proizvodnju mikročipova. Potraje li ovo tri ili šest meseci, biće u pitanju dostupnost i hrane i mnogih proizvoda - upozorava Mršić, dodajući da bi problemi mogli značajno uticati i na ički sektor.
- Pozivam Vladu da hitno potakne proizvodnju sve hrane, a pogotovo one u staklenicima i plastenicima, jer se tako u kratkom roku može osigurati povrće. Nepredvidiva je situacija pred nama, nadajmo se da će trajati kratko - zaključio je Mršić.
Kurir/Index.hr
· Reaguj