Učenici su dužni da nose maske tokom časa kako bi sprečili prenos virusa. Pošto ih dugo nose, mnogi roditelji žele da da se časovi skrate.
"Odgovor na pitanje da li su i koliko maske štetne po zdravlje veoma je složen, ali u principu disanje kroz masku, naročito ako traje dugo, umanjuje kvalitet ventilacije pluća kiseonikom. Mora se uzeti u obzir kvalitet materijala od kojeg je maska napravljena, pravilno postavljanje maske i još mnogo toga. Uz produženo disanje kroz masku, pluća primaju vazduh koji sadrži veliku količinu zaostalog vazduha, koji ima manju koncentraciju čistog kiseonika. Ovo skriva brojne loše posledice. Mnoge dileme pojavile su se zbog nošenja maski na otvorenom. Ovo ima više značenja jer se virus nalazi svuda u vazduhu, koji nikada ne miruje i svojim kretanjem širi virus svuda, ali naravno u tako vrlo razblaženoj količini, da ako nema vrlo bliskog kontakta, infekcija postaje beznačajna . Ovo svakako nije slučaj u zatvorenom prostoru gde su virusi prisutni u znatno većim koncentracijama. Dakle, nošenje maski ima veoma pozitivnu zaštitnu ulogu, ali naravno da tokom dugog disanja kroz masku postoje loše posledice", objašnjava Matoski, specijalista pedijatrije.
Ulazak u škole dozvoljen je samo uz obaveznu upotrebu zaštitne maske za svo osoblje i učenike u školi. Studenti se žale na otežano disanje, umor i glavobolje, ali se očekuje da će izdržati.
"Deca u vrtićima ne nose maske, a nismo videli prenos bolesti, veliki broj zaražene dece, niti zatvaranje vrtića. Deca u školama do trećeg razreda uče sa maskama, bez vanredne nastave do 13 časova. Predugo je, a posebno je zabrinjavajuće to što šestogodišnjaci provode pet sati u masci. Zaista sam zabrinuta", prokomentarisala je majka učenika na društvenim mrežama.
Američko istraživanje koje upoređuje 14 vrsta maski pokazalo je da ne nudi svaka maska za lice jednaku zaštitu od prskanja zaraženih kapljica pri disanju ili razgovoru. Hirurške maske su izuzetno efikasne, a šalovi takođe ne štite. Na početku pandemije, kada je u svetu nedostajalo zaštitnih maski, Svetska zdravstvena organizacija apelovala je da maske nose samo bolesni i oni koji brinu o pacijentima.
Doktor Matoski kaže da je hiruršku masku prvi put koristilo medicinsko osoblje. Lekari su prekrili nos i usta pacijentu koji je operisan kako bi se zaštitio od mogućeg prodiranja zaraznih mikroorganizama.
"Maska pomaže pri udisanju manje virusa, ali teško da pruža potpunu zaštitu. Naravno, što je manji broj virusa, veća je verovatnoća da nećete dobiti ozbiljnu infekciju. Druga uloga maske je da nosilac virusa izbaci mali broj virusa govorom, kašljanjem ili kihanjem. "Ova zaštita postaje veća ako, uprkos činjenici da i zaraženi i uslovni, zdravi nose maske, pa čak i ako nemaju bliski kontakt, verovatnoća širenja infekcije postaje mnogo manja", objašnjava on.
Kurir.rs/Sloboden pečat
NE PROPUSTITE
