"UMRO MI JE U ZAGRLJAJU" Osam godina od smrti Sinana Sakića, supruga Sabina do poslednjeg trenutka bila uz njega: Od konobara do estradne zvezde
Legendarni folk pevač Sinan Sakić preminuo je 1. juna 2018. godine. Njegova porodica, kolege i mnogobrojni fanovi ne daju ga zaboravu.
Supruga Sabina Sakić, u njegovom rodnom gradu Loznici, otvorila je muzej koji je posvećen Sinanu. Njegove pesme i dalje se slušaju, a ne prođe nijedan nastup mnogih njegovih kolega da ne zapevaju neki od njegovih hitova poput "Ej, otkad sam se rodio", "Sudbina me na put šalje", "Zoko moja, Zoko", "Izađi na pet minuta", "Reci sve želje" koje publika i dan danas voli.
Omaž Sinanu na koncertu Južnog vetra na Tašmajdanu
Njegove pesme čuće se i na koncertu "Južni vetar festival", koji će biti održan na stadionu "Tašmajdan" 27. juna, a otpevaće ih njegov sin Medo Sakić i još neke kolege. Podsetimo, učešće na ovom spektaklu, koji publika s nestrpljenjem očekuje, potvrdili su Mile Kitić, dragana Mirković, Marta Savić, Kemal Malovčić, Srećko Šušić, Gojko, Anica Milenković i drugi.
Život Sinana Sakića bio je veoma interesantan i uzbudljiv. Važio je za velikog emotivca kojeg su kolege volele. Mnogi ga pamte po lepom.
Legendarni pevač nije ni pretpostavio da će pevanje biti njegov posao, međutim, jedan susret u kafani ga je odveo na tu stranu. Sinan je radio kao konobar u Loznici, povremeno je svirao i bubnjeve, a onda je na nagovor jednog gosta, koji je bio iz muzičkog sveta, i zapevao. Tada se sve promenilo i on je započeo pevačku karijeru i postao je jedan od najpopularnijih pevača na ovim prostorima.
Jedan susret u kafani sve je promenio
Prema podacima koji se mogu naći na internetu, Sinan je bio ubeđen da ne zna da peva. Jedne večeri mu je gost u kafani ponudio tadašnjih 500 dinara, što je tada bilo njegove dve plate, samo da čuje kako peva. Svojom izvedbom ga je oduševio i tada je počeo da krči estradni put.
Sakić je prvi album snimio 1982. godine, a bubnjeve, za koje je prvi put seo sa 13 godina, svirao je do 1984.
Bio je član čuvene petorke Južnog vetra. Pod upravom Miodraga Ilića, poznatijeg kao Mile Bas, sa Miletom Kitićem,Kemalom Malovčićem, Šemsom Suljaković i Draganom Mirković deset godina je punio stadione širom tadašnje Jugoslavije.
Kasnije se odvojio od Južnog vetra, ali je nastavio da niže hitove. Njegove pesme, kao i čuveni koncerti na beogradskom "Tašmajdanu" postali su legendarni.
Dva braka, četvoro dece
Sinan je bio privržen porodici. Imao je dva braka i četvoro dece. Prvi put se oženio po osluženju vojnog roka sa samo 18 godina. Njegova prva supruga Velida je iz Janje i njena porodica je bila imućna. Rodila mu je dvoje dece Rašida, koji je preminuo 2023. godine i Medu, koji je krenuo očevim putem i bavi se pevanjem.
Ta zajednica nije opstala. Razveli su se, on se drugi put oženio 29. juna 1981. godine. Njegovo srce osvojila je Sabina sa kojom je ostao do kraja života, koja je bila s njim do poslednjeg trenutka. I ona mu je rodila dvoje dece, ćerku Đulkicu i sina Alena, koji je za poziv izabrao estradu, ali sasvim drugačiji žanr od očevog. Sabinine sinove Ernesta i Elvisa gledao je kao svoju decu.
Sabina je jednom prilikom za Kurir televiziju otkrila kako su izgledali Sinanovi poslednji dani.
- Tužne su te stvari u vezi s njegovim lečenjem, i dalje mislim isto, da je bila nepažnja lekara. Posle svega toga ove druge trzavice nisam ni primetila, bila sam kao u polukomi.
Preminuo kod kuće
Sinan je izdahnuo kod kuće.
- Pokidao je sve cevčice s vrata i tražio da potpiše da ide u svoj stan da bude s porodicom. Kod kuće smo spremili sve kao da je u bolnici. Lekari su dolazili svakog dana. Poslednjih dana nije toliko patio, nije imao specijalne bolove. Niko od nas nije očekivao da će otići. Umro mi je na rukama, u zagrljaju.
Sinanova udovica je ispričala da su svi verovali da će on ozdraviti.
- Imali smo plan da odemo u Tursku na transplantaciju jetre. Trebalo je ja da mu je doniram. Kad smo došli iz Tuzle, tamo je preživeo i kliničku smrt, otišli smo u Tajland, rekao je da će tamo da mu bude bolje. Imali smo indijskog lekara i biljne preparate, radio je jogu, meditaciju, trudio se. Posle je hteo da ide na neke nastupe, ugovorili su mu sa Sašom Matićem, Šabanom, bio je i sam jedno pet nastupa pred smrt. Uvek je govorio "ozdraviću". Imao je planove za turneje. U maju je zvao Baneta Obradovića da mu odredi u junu datum za Taš, a 1. juna je otišao. Ja kažem: "Bane, sine, on uopšte nije dobro", ali je hteo.
Legendarni pevač nikada nije krio da je voleo boemski život. Jednom prilikom je ispričao i da je duhovni mir pronašao u Indiji, kod duhovnog vođe Sai Babe, koji je, kako je Sakić tvrdio, pomogao i njemu i njegovoj porodici.
Bio je izuzetno emotivan, kolege su ga izdvajale kao jednog od najboljih među njima, imao je veliko srce i svima je želeo da pomogne. I kada je birao pesme, ona je morala da ga dotakne. Numeru "Oče moj", koju je posvetio ocu koji je mlad preminuo, jedva je snimio. U studiju je grcao u suzama i zbog prevelike emocije gotovo nikad je nije izdvodio na koncertima.
Muzej u Loznici
U njegovu čast, udovica Sabina je u Loznici otvorila muzej gde se mogu videti mnogobrojne Sinanove lične stvari, nagrade i fotografije, ali i klavir koji mu je kupila za rođendan.
Sinan Sakić je pre smrti bolovao. Lečio se i u Tuzli i u Beogradu. Trebalo je da mu se izvrši transplatacija jetre, ali se njegovo stanje pogoršalo i on je preminuo 1. juna 2018. godine u svom stanu u Beogradu.
