"POREĐALI SU NAS U HODNIK I SKINULI DO GOLE KOŽE" Aca Lukas o hapšenju i zatvorskim danima: Pištoj mi je bio u spavaćoj sobi...

Aca Lukas jednom prilikom govorio je o seriji "Sablja", čija je tema bila ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciji u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.

- Kada sam došao u zatvor prvih dana, od svih ljudi koji su bili, a bilo ih je 34, ja sam znao njih 30. Pošto sam ja tamo pravio haos, vileneo, onda je jedan od tih koje poznajem došao i rekao mi: "Šta se dereš budalo jedna, šta dramiš?! Sedi tu. Tu si gde si, ne možeš napolje." On mi je tada rekao i jednu krucijalnu rečenicu koja može da se primeni za sve u životu, a to je: "Sve što ti se sada desi, jednog dana ćeš se tome smejati!" Posle nekoliko meseci sam izašao. Iz ove perspektive mi je super. Sve prođe. Tako da, taj zatvor mi je iz ove perspektive bio super, jer sam se odmorio, naspavao. Lice mi je bilo kao kod bebe - govorio je tada pevač u emisiji "Četiri i po žene".

Aca je tada otkrio i koju situaciju iz zatvora nikada neće zaboraviti.

- Ima priča kada sam ja pevao u zatvoru, to je ozbiljnija i tužna priča. Ja sam tada još uvek bio u Centralnom zatvoru i čekao sam suđenje i onda su me, pošto sam bio VIP bacili u takozvani "Hajat". Tamo je, u tom delu bilo nas šest. Tada je tu bio general Pavković, ja sam ležao u ćeliji sa pokojnim Boškom Radonjićem, Rade Bulatović je isto bio sa mnom u ćeliji. U ćeliji pored nas su isto bili neki ljudi i između ostalog je bio i kapetan Radić kog su jedno veče odvodili u Hag. To je bilo jezivo, dešavalo se u dva sata noću, mrtva tišina i mi znamo da ga odvode. Onda čuješ kako se parkiraju kola i čuješ korake kako čoveka vode... Sav sam se naježio dok pričam... On je voleo muziku i znao je da sam ja pored u ćeliji i pošto je obožavao pesmu "Ostariću neću znati", kada su ga odvodili ja sam počeo da pevam i onda je krenuo sa mnom ceo blok da peva i onako baš je jezivo i potresno izgledalo - pričao je tada Lukas.

Pištolj iz spavaće sobe

Pevač je jednom prilikom za Kurir i otkrio zašto se našao iza rešetaka.

- Pištolj mi je bio u spavaćoj sobi, u ženinoj tašni. Kad je policija došla i pitala me da li u stanu imam nešto od oružja, odmah sam ga izvadio i predao im. Napravili su zapisnik i odveli me u Centralni zatvor - prisetio se pevač i govorio o prvim satima u zatvoru.

- Doveli su me u zatvor oko tri-četiri ujutru. Niko od zatvorenika to nije znao. Kada sam ušao u ćeliju, gledao sam gde ima slobodan krevet da legnem. Pošto sam bio izmrcvaren, zaspao sam. Budim se ujutru i čujem: "Jeste, nije, ma jeste, ma nije". Pomislim, šta je sad? Kad ono četiri glave gledaju u mene. Pokušavaju da provale da li je to Aca Lukas. To mi je bilo simpatično i odmah sam im rekao da sam to ja. Bilo im je nepojmljivo da se probude u zatvoru pored Lukasa - pričao je tada Aca.

- Zbog mene su nas sve jednog dana izveli napolje. Poređali su nas u hodnik i skinuli do gole kože. Ispreturali su nam stvari zbog toga što sam urlao. Stajali smo goli napolju i sedam policajaca je došlo ispred mene i obratilo mi se: "I šta ćemo sad? A, Lukas, pričaj! Malo si gore, malo si dole." Odgovorio sam jednom: "Ja sam tu mesec, dva, tri, a ti si ceo život, ti iz zatvora izaći nećeš" - govorio je Vuksanović.