PEVAČU NAKON UDESA AMPUTIRANA NOGA: Nekada se bavio fudbalom, nesreća ga sklonila s terena: Danas poručuje samo jedno
Malo ko zna da je pevač Dule Lušin pre nego što je osvojio publiku emotivnim baladama sanjao potpuno drugaciji život. Muzika i fudbal bili su njegove dve najveće ljubavi, a godinama ih je uspešno usklađivao, sve dok jedna tragedija nije promenila njegov život iz korena.
Pevač, koji je objavio novu pesmu "Nje mi nema", pre izvesnog vremena je za Telegraf.rs otvorio dušu i priznao da nikada nije bio isključivo fudbaler, već da je paralelno gradio i muzičku karijeru.
- To su neke dezinformacije, uporedo sam se bavio i fudbalom i muzikom. Onda sam se silom prilika opredelio za muziku, jer je od te dve ljubavi jedna morala da otpadne. Imao sam jednu povredu i nisam mogao da nastavim dalje sa sportom, tada sam se muzici posvetio - rekao je Dule.
Iako o tome retko govori, pevač je potvrdio da je doživeo tešku saobraćajnu nesreću koja je zauvek promenila njegov život i okončala sportske snove. Njemu je tada amputirana noga.
- Ne volim o tome da pričam, ali da. Imao sam saobraćajnu nesreću koja je uticala na sportsku karijeru, ali ja sam zahvalan Bogu što je to tako, jer smatram da svi imamo samo jedan put koji nam Bog izabere i ja sam zadovoljan - iskreno je rekao pevač.
Njegove reči mnoge su dirnule, jer umesto gorčine i žaljenja, Dule danas govori o zahvalnosti i veri da se sve u životu događa s razlogom.
Kada je reč o njegovom privatnom životu, Dule je oduvek bio veoma tajanstven. On važi za jednog od omiljenih pevača među ženama, a o svom emotivnom statusu ne govori u javnosti.
Dule pažnju privlači muzikom i životnom pričom koja inspiriše. Nakon što je ostao bez noge posle saobraćajne nesreće, uspeo je da pronađe novu snagu i izgradi karijeru, a publika ga danas smatra umetnikom koji emocije prenosi iskreno i bez zadrške.
Duleta Lušina vole brojne kolege i druge poznate ličnosti pa ih možemo videti na njegovim nastupima. Upravo je on bio izbor Milošu Teodosiću, kada je slavio odlazak u igračku penziju.
