"KRENUO JE NA MENE, NAVALIO, ONDA JE POČEO I DRUGI" Bolna ispovest poznate Srpkinje o jezivom zlostavljanju dok je njena majka ćutala: Bila sam joj teret...
Poznata spisateljica Zorana Šulc podelila je iskrenu ispovest u kojoj se prisetila trauma iz detinjstva i time dirnula mnoge.
Najpre, ona se setila rastanka svojih roditelja i trenutka kada je rešila da celog života želi da se sveti muškarcima.
- Kada su se moji roditelji rastali i moj otac bio sa tom novom partnerkom, vikendom je trebao da me viđa. To je bilo dogovoreno, na nekoliko sati, međutim ja sam to vreme provodila sa njegovom partnerkom i ona je dovodila svoje dete, tako da sam se ja u stvari sa tom devojčicom igrala i to je bilo vreme provedeno kao sa mojim ocem. I kada bi se vratila kući i mama pitala kako je bilo, šta je bilo, ja sam često lagala jer me je bilo sramota da kažem da se ja sad igram sa tom devojčicom, a da to vreme moj otac ne provodi sa mnom. I sećam se da sam jednom, kada je mama saznala da sam ja u stvari u parku sa tom devojčicom, takvu mi je šamarčinu opalila, to neću u životu zaboraviti. I tada kada je moj otac to meni uradio kada nije imao vremena za mene, jasam onda rešila sad ću da se svetim muškarcima ceo život - iskrena je ona u svojoj ispovesti za Blic.
"Našla ga je u krevetu sa drugom"
Iskreno priznaje da je njena majka patila celog života.
- Kada je on mogao da povredi moju majku i ona ga je našla u krevetu sa drugom... Žena je patila ceo život, naravno, a opet sam se pitala ko zna šta je moj otac nosio u sebi kad se tako ponašao. Da li je ta ljubav toliko slepa da može... U stvari znate šta, meni je ljubav kao religija ili ste ludi, verujete u nju potpuno ili ste ateista, ne interesuje vas ništa. To sam shvatila u kasnijim godinama, ali tada kao dete nisam to mogla da shvatim. I onda se javio neki revolt u meni. Rešila sam da ću jednostavno da se svetim - priznaje.
"Bila sam dete sa greškom"
Kako bi svoju realnost predstavila malo lepšom, Zorana je lagala svoje vršnjake, a tokom odrastanja maštala je o porodičnoj harmoniji.
- Ja sam zamišljala da bi to tako trebalo da bude jer sam videla kada drugi roditelji dolaze po svoju decu. Moja mama je tada još i studirala, i radila i studirala, tata je radio kao lekar i ja sam kod jedne komšinice koja je imala četvoro dece uvek išla da ručam - priča Zorana za pomenuti medij, pa nastavlja.
- Jeste tačno. Ja sam u stvari bila dete sa greškom. Eto šta da kažem. Pa greška da eto nisam imala sve što je trebalo i da sam uvek volela da poklanjam drugima jer sam mislila da ću poklanjanjem da pridobijem nečiju ljubav. I onda sam išla kod naše komšinice, mama je plaćala da kod nje ručam da bi jela nešto toplo preko dana. Videla sam kod njih tu ljubav. Oni su živeli zajedno, tetka Vera, četiri ćerke, njen suprug, njena mama i njena sestra, al' to je bila jedna harmonija i ja sam to u suštini priželjkivala. Toliko sam priželjkivala da sam neki put kod kuće plakala u krevetu. Baš sam onako plakala, pa ne mogu da kažem da mi je bilo teško, jednostavno nešto sam priželjkivala i nisam želela da čitam bajke jer sam shvatila da u stvari realnost uopšte nije takva, da je to sve neka laž - kaže.
Kompleksi zbog nemaštine
Zbog očeve neodgovornosti, jer nije plaćao obaveze, ističe da je imala komplekse.
- Pa ja moram da kažem da sam imala jezive komplekse kad sam bila dete. Prvo zato što sam nosila stalno neku iznošenu garderobu. Stalno sam od nekoga... Tata nije plaćao, a mama nije mogla to da finansira. Tako da sam ja uvek od nekoga nešto dobijala i tu sam imala takve komplekse da sam kasnije u životu prosto bila bolesna kad je kupovina u pitanju. Stalno sam kupovala nešto i dan-danas to radim, moram da priznam. Bilo me je čak neki put i sramota - otvorila je dušu.
Zlostavljali je najbolji drugovi
Kobne večeri, Zoranu su drugari posle žurke pratili kući. Naime, ona je bila maksimalno relaksirana i nije bila spremna na neprijatnost, posebno ne od najboljeg druga.
- Pa desilo se da smo mi kao hajde da svratimo još kod ovoga prvo njega da odbacimo, da ispratimo u kući, ušli smo da ga ispratimo i onda se to desilo. On je krenuo na mene, navalio i onda je krenuo i drugi. Mislim... Znate šta, dok sam pisala roman "Ukus greha" ja sam izbacila to iz sebe. Izbacila u smislu da sam sama sebi napravila terapiju, da samu sebe nekako ne mogu da kažem izlečila, to ne može nikad da vas izleči, ali ja tada nisam imala podršku sa tatine strane što me je jako bolelo. Mama je bila sama žena. Ništa nikome ne zameram, jednostavno oni su takvi kakvi su bili, ali to je ostavilo takav trag meni da ja posle toga nisam mogla ni jednog muškarca da volim, da pokažem ljubav, nego samo gledala da ih kažnjavam. I to je ono što je u mom životu jezivo - kaže otvoreno Zorana u istom razgovoru, a potom nastavlja.
Nakon stravičnog događaja, izabrala je da napusti zemlju.
- Otišla sam jer sam jednostavno ja u stvari želela da pobegnem od svega i zato što sam smatrala da sam ja teret mojoj majci, da sam joj veliki teret - zaključila je spisateljica u svojoj bolnoj ispovesti.
BONUS video: