"JEDINO ME JE HRANA MOGLA SPASTI" Pevačica imala 115 kilograma, sad otkrila zbog čega se toliko ugojila

Pevačica Anica Milenković, koja je devedesetih godina harala estradom i nizala hitove, nakon godina provedenih daleko od očiju javnosti progovorila je o najtežem periodu svog života. U emisiji „Amidži šou“ priznala je da su je privatni problemi i stres doveli do ozbiljne borbe sa kilogramima i narušenog zdravlja.

- Jednom prilikom si izjavila:"Posle operacije i terapije tražila sam spas u hrani". Izjavila si negde da si u jednom trenutku imala 115 kilograma. Je l' to istina?

Anica je bez oklevanja potvrdila i progovorila o stresu s kojim se suočila kada se njen sin, rođen bez sluha, našao na operacionom stolu.

- Jeste. Posle operacije, kada je moj sin operisan, kada su mu ugrađeni kohlearni implanti, to je bilo stresno za mene, on je imao 13 meseci... Svo nezadovoljstvo, tugu, nespavanje - sve sam stavila na sto. Jedino me je hrana mogla spasiti. Ima ljudi koji jedu kada su nervozni, neko mršavi, a ja kada sam nervozna mogu sve da pojedem. Samo hrana i hrana! Ja sam iz Kasidola, kod nas je lepa hrana, domaća, pa se od malih nogu navikneš na hranu - ispričala je pevačica.

Ne boji se rada

Kako bi obezbedila finansijsku sigurnost i krov nad glavom svojoj deci, Anica se u Americi uhvatila u koštac sa poslovima o kojima mnoge javne ličnosti ne bi ni razmišljale. Na pitanje kako gleda na taj period, ističe da su je teška vremena naučila prilagodljivosti i borbenosti.

- Sve sam ja radila. Sada, kada sa ove tačke gledišta gledam, ništa mi teško nije palo. U početku se čoveku sve novo čini teško, da li i će moći, ali se čovek navikne. Sve je to život, lepo je naučiti, što više stvari znati - rekla je ona.

Ono što je javnost posebno zaintrigiralo jesu sami poslovi kojima se tamo bavila – od čišćenja kuća i brige o starima, pa sve do upravljanja teškim teretnim vozilima.

- Kamion je bio zadnje dve i po godine. Fino je bilo, veliko, drugačije. Čovek mora sve da proba, ne treba da se vežemo samo za jedan posao, jer nikada čovek ne zna šta može da mu se desi. Radila sam i čišćenje kuća, čuvala stare ljude… Taj period života mi najbolje uspomene budi jer me je rad sa tim ljudima mnogo čemu naučio. Nije sramota ništa raditi - istakla je Milenkovićeva.