"LAŽ JE DA SAM VOZIO KAMION U AMERICI, ISPORUČIVAO SAM LEKOVE U VENU" Veliki intervju Šekija Turkovića - Otvoreno o svemu, potkačio i estradu: Ne znam ko je Tea

Šeki Turković nedavno se vratio s puta iz Amerike, gde je živeo nekoliko godina. Pevač je po povratku sa one strane okeana stao pred kamere Kurir televizije, gde je za emisiju "Stars specijal" govorio o aktuelnim temama.

Kažu da u Americi za starije pevače više nema mesta. Svi vole da slušaju samo mlađe izvođače.

- Potrefilo se baš da je za vreme dok sam bio tamo bio pravoslavni post, ali i muslimanski ramazanski post. Spojili se, tako da sam imao dve tezge, a nisam mnogo ni trčao. Uživao sam. Brzo se pare troše. Čim malo ne dotiram na gomilu, odmah se prazni gomila (smeh).

Na šta volite da trošite novac?

- Volim da se obučem i da pojedem, da izađem s prijateljima. I to je nešto. Hrana je skupa i gorivo, ako hoćeš da voziš auto, i to košta. Bez para ne možeš da izađeš ni u kafanu da popiješ jedno piće.

Kad ste poslednji put ostavili bakšiš nekom kolegi u kafani?

- Ne pamtim, jer ako mene pesma ne gane i ja se ne naježim, onda ne mogu da dam pare. Ali ako me pogodi pesma, onda dajem kao lud. Volim da umem bakšiš, ali isto volim i da dam.

O Šekiju su pevale i Lepa Brena i Tea Tairović. Da li ste čuli te pesme?

- Breninu verziju jesam, ali ovu Teu ne znam. Čuo sam da je velika zvezda i da puni hale i dobro peva. Ne znam je lično.

Kako komentarišete to što je Milanče Radosavljević odlučio da napravi prvi solistički koncert u 82. godini?

- To je odlično. Samo da je mom kolegi Milančetu bog u pomoći. On je čovek u godinama i ima toliko lepih pesama, to ne može da otpeva za vreme koncerta. Mene jure svaki dan da pravim koncert, velike su to obaveze, a ja to ne mogu.

Imali ste teško detinjstvo.

- Jesam, ali kad god mi je bilo teško, ja sam zapevao.

Majku dugo niste videli, odgajila vas je maćeha.

- Ja sam majku video tek na jednom slavlju u susednom selu kad sam imao 14 godina. Posle 10 godina sam otišao da je vidim, ona je tada imala već četiri sina sa mojim očuhom. Veoma mi je to teško. Drago mi je što sam je obilazio dok je bila živa. Nije bila ona kriva, već moj otac. Te rane nikad neće zarasti. Najteže je kad ne osetiš roditeljsku ljubav.

Idete li u svoje rodno mesto da obiđete kuću gde ste rođeni?

- Vrlo retko, možda jednom ili dvaput godišnje. Brat je napravio dve nove kuće na imanju koje nam je otac ostavio. To je tri hektara zemlje, sve ograđeno. Brat je uložio 200.000 evra u te kuće, sve na dugme. Mi nikad nismo ni spavali. Isto kuća od 380 kvadrata u Sutomoru zvrji prazna, s bazenom s morskom vodom. Neće moj brat da izdaje to. On ima biznis u Nemačkoj, gradi zgrade na bauštelu. Što se tiče biznisa, ja sam glup. Da mi daš pet ovaca, ja bih tri izgubio.

Da li vam nedostaje nešto kad ste u Americi?

- Amerika je čudo. Tamo je samo kuća-posao, posao-kuća. Nemaš s kim da izađeš da popiješ kafu.

Pričalo se da ste tamo vozili kamion.

- Nije istina, to su izmislili. Vozio sam jednog vena, "tojotu", isporučivao sam lekove. Ja u kamion u životu nisam seo. Pisali su da sam umro i da nemam šta da jedem. Ali za dobrim konjem se uvek diže prašina.

Kurir.rs

 Šeki Turković: