"MORAJU DA SE USAGLASE FINANSIJSKI USLOVI" Voja Nedeljković otkrio da li napušta Zvezde Granda! Progovorio i o ulozi u seriji "Marina i Futa", sinu i lepoj Maji

Skoro četiri decenije Vojislav Nedeljković je jedno od najprepoznatljivijih televizijskih lica u Srbiji. Voditelj koji je ostao dosledan svom neposrednom stilu, brzom razmišljanju i prirodnoj komunikaciji sa sagovornicima, ovog puta našao se u potpuno novoj ulozi, pred kamerama kao glumac.

Voja je otkrio kako je izgledalo prvo ozbiljno glumačko iskustvo, koliko mu je bilo teško da preuzme deo odgovornosti u "Zvezdama Granda“ nakon odlaska Saše Popovića, govori o porodici, dugom i skladnom braku, ali i o tome zašto mu je Zemunski kej i dalje omiljeno mesto za beg od svakodnevice.

Uloga u seriji "Marina i Futa"

- U seriji “Marina i Futa” igram sebe. Radim ono što radim i u životu, vodim emisije i postavljam pitanja. U seriji sam voditelj podkasta u kojem razgovaram sa Marinom Tucaković i Futom Radulovićem, bračnim i estradno-muzičkim tandemom koji je iza sebe ostavio više od 4.000 pesama. Razgovori su smešteni u period od pre desetak do petnaest godina, dakle u dvehiljadite i kasnije. U odnosu na ono što se događa u svakoj epizodi, ja predstavljam vezivno tkivo između scena koje su snimljene bez mene, u kojima igraju glumci, i onoga što će gledaoci videti kasnije u epizodi. Ima me, što se kaže, u svakoj epizodi, manje ili više puta. Posebno mi je bilo zanimljivo to što sam u seriji ja, zovem se kako se zovem i radim posao kojim se bavim, ali istovremeno moram da postavljam scenaristička pitanja koja se uklapaju u priču. Trebalo je da ostvarim dijalog sa sjajnim glumcima koji igraju Marinu i Futu, Milicom Janevskom i Danilom Lončarevićem, i to je za mene bio jedan ozbiljan izazov - rekao je Voja Nedeljković.

Iako mu je ovo prvo pojavljivanje u jednoj televizijskoj seriji u glumačkoj ulozi, iskustvo pred kamerama nije mu potpuno nepoznato.

- Imao sam ja svoje glumačke performanse još na nekadašnjem Trećem kanalu, a snimao sam nešto malo i sa Indeksovcima za novogodišnji program RTS-a davne 2002. godine. Ali da imam kontinuitet ovakvog tipa, kao što je bio ovde, i da budem deo ekipe u kojoj sam zaista odlično primljen od strane Milice, Danila, a pre svega reditelja Vlade Aleksića, koji je sve to majstorski vodio, to jeste bilo nešto novo. Moram da priznam da sam imao određenu dozu treme i nespokojstva.

Na konstataciju da je teško poverovati da on može da ima tremu, odgovara:

- Nemam tremu u ovome što inače radim. Tu se osećam kao kod kuće. Ali ovde je situacija drugačija, moram da budem ja, a opet nisam potpuno pravi ja, jer možda neka od tih pitanja prirodno ne bih postavio. Trebalo je da deluje kao da jesam, da razgovaram sa Marinom i Futom potpuno spontano, a da istovremeno sve bude u funkciji scenarija. To je bio izazov. Snimanja su trajala od osam ili devet ujutru pa do popodnevnih sati. Imao sam jedan snimajući dan u maju, a poslednji je bio 16. juna, kada je pala i poslednja klapa. To je njima bio, čini mi se, četrdeseti ili četrdeset peti dan snimanja. Nekako sam baš našim scenama zatvorio prvu sezonu - kaže on.

Vatreno glumačko krštenje

Osim toga, morao je da nauči i tekst.

- Morao sam da učim tekst, mada sam svoja pitanja imao na klipbordu, pa sam mogao da se poslužim i malim “puškicama”, jer ipak nisam glumac. To govorim iz poštovanja prema toj profesiji, kao što se nadam da i drugi poštuju moju osnovnu profesiju. Morao sam da budem u funkciji napisanog teksta, a opet da ne glumim, već da budem u službi glume. Malo je to zahtevno, ali mi je zaista prijalo.

Tokom rada na seriji imao je priliku da se vidi i sa Aleksandrom Radulovićem Futom.

- On je čovek koji je proživeo izuzetno buran i veoma složen život. Sve što mu se događalo, i porodično i muzički, ostavilo je trag. Na početak snimanja doneo je na hiljade fotografija kako bi scenaristkinjama i scenaristima pokazao kako je njihov život zaista izgledao. Među njima je bilo i crno-belih fotografija, onih starih u boji koje su vremenom izbledele, ali i novijih, nastalih pre nekoliko godina. Na tim fotografijama zabeležena je praktično istorija jugoslovenske muzike kroz jednu porodicu Tucaković- Radulović. Tu su Oliver Dragojević, Oliver Mandić, Džej, Željko Samardžić, Ceca, članovi “Magazina”, Mira Kosovka, Roki i mnogi drugi. Ono što je posebno zanimljivo jeste da će se gotovo svi oni, na ovaj ili onaj način, pojaviti u seriji. Naravno, igraće ih glumci, ali je kasting urađen fenomenalno. Ljudi ne samo da fizički liče na osobe koje tumače, već veoma verno dočaravaju njihov karakter. Nije se vodilo računa samo o spoljašnjoj sličnosti, već i o tome kakvi su ti ljudi zaista bili privatno, u komunikaciji i tokom stvaranja velikih hitova.

Govoreći o mogućem nastavku serije, odnosno drugoj sezoni, Nedeljković kaže da za sada zna vrlo malo.

- Rečeno mi je da bi serija trebalo da počne da se emituje na jesen, negde sredinom novembra, i da traje do polovine februara naredne godine. Mislim da ima 24 epizode i da će se emitovati po dve tokom vikenda, što znači da će trajati oko dvanaest vikenda. Koliko sam čuo, postoji želja i potreba da se radi i druga sezona, u kojoj bi bila obrađena druga polovina njihovog muzičkog stvaralaštva, devedesete godine i početak dvehiljaditih. Cela priča, međutim, počinje još 1981, 1982. i 1983. godine sa grupom “Zana”, u kojoj je Marina Tucaković bila svojevrsni neformalni član. Tu se pojavljuje i Futa, posle njenog prvog braka sa Nešom, postaje njen drugi suprug, nastaje njihova porodica i počinje muzička priča koja je obeležila čitav ovaj region. Serija govori i o tome kakvu je Futa imao grupu pre toga, sa kojim je poznatim muzičarima svirao i kako je tekao njihov profesionalni razvoj. Reč je o jednoj dokumentarno- istorijskoj igranoj seriji koja objašnjava jedno vreme, jedan prostor i jednu veliku muzičku epohu, a Marina Tucaković i Aleksandar Futa Radulović njeni su centralni junaci - naglašava Voja.

Govoreći o značaju priče koju serija donosi, Nedeljković ističe da je reč o jedinstvenom muzičkom fenomenu.

- To jeste jedan muzički fenomen koji prevazilazi granice bivše Jugoslavije, jer su se njihove pesme izvodile i mnogo šire.

Na pitanje da li se seća vremena u kojem se odvija radnja serije, odgovara bez razmišljanja.

- Kako da ne. Upravo zbog toga su me i angažovali, jer sam svoju klinačku voditeljsko-novinarsku karijeru počeo početkom osamdesetih godina. Najpre na Studiju B, u programu “Prekobrojni čas”, zatim u emisiji “Ritam srca”, koja je takođe bila deo Studija B. Posle toga došao je “Hit meseca”, koji sam vodio posle Duce (Dubravka Marković prim. aut.), zajedno sa Ivanom Bojić, danas Zarić, Srnom Lango i drugima. Bio sam deo tog muzičkog procesa i upravo se toga produkcija setila. Rekli su:”Hajde da spojimo sve to.” Jedino su morali malo da me podmlade za seriju, pa su me i farbali da ne budem baš sasvim sed.

Veruje da će biti deo i druge sezone.

- U kojoj meri i na koji način, to zaista ne znam. Već smo pričali priču o početku osamdesetih, njihovim sećanjima, porodičnim odnosima, nastajanju pesama i okolnostima u kojima su nastajali veliki hitovi. Recimo, otkriva se i kako je nastala pesma "Sitnije, Cile, sitnije“ na Kalenić pijaci. Ne bih da otkrivam sve tajne.

Siguran je da će publika saznati mnogo toga što do sada nije znala.

- Ne možda, nego sto odsto. Gotovo sam siguran da neke stvari nisu znali ni pojedini akteri tog vremena, a kamoli slušaoci i gledaoci.

Posle skoro četiri decenije na medijskoj sceni, teško mu je da izdvoji samo jedan projekat.

- Možete li da me podsetite šta sam sve radio? (smeh)

Kada se nabroje muzičke emisije, kvizovi, šou-programi, festivali, promocije filmova i brojni drugi događaji koje je vodio, kroz osmeh dodaje:

- Samo “Dnevnik” nisam vodio. Dobra ideja (smeh). Mogao bih za Prvi april da se pojavim u nekom “Dnevniku”. Ali ozbiljno, radio sam zaista mnogo toga.

O Trećem kanalu 

Ipak, Treći kanal zauzima posebno mesto u njegovoj karijeri.

- Zato što me je upravo on pozicionirao. Dao mi je šansu da pokažem ko sam i šta sam i da ljudi odluče da li će me prihvatiti ili neće. Da li će me voleti ili neće. Da li će im se dopasti ono što radim ili neće. Sve to dugujem Trećem kanalu - naglašava voditelj.

Na opasku da nikoga nije ostavljao ravnodušnim, odgovara:

- Navodno jeste. A poenta je da ne smeš da budeš šlag na torti, “lep, a kada ga lizneš, da ga nema”. Tu je negde suština.

Nakon završetka još jedne sezone „Zvezda Granda“, kaže da se o nastavku saradnje još razgovara.

- Kako da vam kažem, ja sam tamo funkcija (x), kao u matematici. Od sezone do sezone. Ako se dogovorimo – radimo. Ako se ne dogovorimo – ne radimo.

Postoji mogućnost da ne radim "Zvezde Granda"

Na pitanje postoji li mogućnost da ga sledeće sezone ne bude u tom projektu, odgovara:

- Uvek postoji mogućnost da ne radim.

Ipak, smatra da će saradnja najverovatnije biti nastavljena.

- Mislim da verovatno hoću. Ali uvek postoji mogućnost i za “ne” i za “da”. Ako se dogovorimo, ako im budem trebao, ako oni budu trebali meni, ako usaglasimo sve uslove, čitaj finansijske, onda se gledamo ponovo. Ako ne, onda ne - mišljenja je Voja.

Dodaje da postoje i drugi profesionalni planovi.

- Ima tu raznih takmičenja i netakmičenja, produkcionih ideja, kvizova i drugih formata. Nikad ne treba reći “nikad”. Kao što sam mnogo puta rekao, gde života ima, tu ima i nade. Dok god me to bude nosilo i dok bude više ljudi koji žele da me vide nego onih koji će me preskočiti daljinskim upravljačem, radiću. A kada jednog dana i oni i ja kažemo: ”Hajde, majstore, idi na Zemunski kej da šetaš” i tada ću sigurno pronaći nešto što ću raditi.

Odlazak Saše Popovića najteži profesionalni period

Osvrće se i na prvu sezonu „Zvezda Granda“ bez Saše Popovića.

- Ovo je prva cela sezona koju smo radili bez njega.

Na pitanje kako je izgledala prva sezona „Zvezda Granda“ bez Saše Popovića, Nedeljković priznaje da je to bio jedan od najtežih profesionalnih perioda.

- Jako teško, moram da priznam. Kada mi je još tokom leta 2023. rekao da nije dobro i kada je produkcija odlučila da ipak neće moći da snima, to me je baš pogodilo. Imate osećaj da ulazite na nečiji teren koji je apsolutno njegovo delo. Jeste ceo “Grand” njegov projekat, koji je zajedno sa Brenom stvarao, ali “Zvezde Granda” bile su baš njegova priča. On ih je osmislio, razvijao, birao takmičare, producente, audicije, kandidate, nagrade... Sve. Za razliku od njega, ja nisam muzičar. On jeste bio čovek koji je stvarao muziku i razumeo je taj svet iznutra. Kada sam došao na njegovo mesto, to me je baš opterećivalo. Znao sam da će me porediti sa njim, ali mi to nije bilo najvažnije. Najvažnije je bilo da ostanemo dosledni ideji koju je on postavio. Dok smo još bili u kontaktu, praktično do nekoliko nedelja pred njegov odlazak, stalno smo razgovarali o emisiji. I tada je pokazivao neverovatnu borbenost. Govorio mi je: ”Moraš ovo da pitaš. Brže. Postavi ovo pitanje. Snimaj ovoga.” Dok god ga je držala snaga, on je razmišljao o poslu. To je trajalo gotovo do samog kraja njegovog života. Tu sezonu završili smo nekako rasejani i poluizgubljeni. Onda je počela nova, prva potpuno bez njega. “Grand” je napravio sjajnu stvar na početku sezone, sa svim pevačima koji su otpevali njegovu pesmu. A ja sam odlučio da nastavim ono što je on stvarao, ali na svoj način. Ne mogu i ne treba da budem Saša Popović. Uostalom, zahvalan sam mu što me je pre dvanaest ili trinaest godina angažovao. Za nekoliko minuta smo se dogovorili šta njemu treba. Bio je čovek koji je brzo razmišljao, tačno znao šta hoće, kako hoće i sa kim hoće. Znam da su mu nudili razna druga rešenja, a on je rekao:”Ne, Voja.” Pitali su ga kakve ja veze imam sa tim, jer sam radio rok, pop i druge formate. A on je odgovorio:”Treba mi zbog ljudi, zbog brzine razmišljanja, komunikacije i prirodnosti. Hoću samo njega.” Tako je bilo sve do njegovog, nažalost, odlaska - priseća se voditelj.

Leto provodi, kaže, na mestu kojem se uvek vraća.

- Evo me ovde, u ovom kraju, pored Dunava, uz malo klime i društva.

Na konstataciju da je izgleda Zemunski kej nezaobilazan deo svakodnevice kaže:

- Šta da vam kažem, ja sam emotivno vezan za vodu. Rođen sam u Gornjem Zemunu, na Ćukovcu, a ovde živim već dugo. Bio sam i u drugim delovima Beograda, ali ovde mi najviše prija ova širina i prostor. Ne volim kada se zgrade naslanjaju jedna na drugu. Ovde je nekako sve prostranije, vazdušnije i prijatnije nego u centru grada.

Sina zanima muzička produkcija

Njegov sin Đorđe nije krenuo ni očevim, ali ni majčinim putem.

- Ne, otišao je nekim svojim putem. Zanima ga muzička produkcija, ali ne pevanje. Više ga privlači stvaranje muzike, miksovanje i produkcija. Baš je danas otputovao u Poljsku na jedan festival sa drugom. Moglo bi se reći da je profesijom bliži meni nego supruzi. Inače, supruga Maja je lekar specijalista transfuziologije.

- Ima veze sa muzikom samo utoliko što davaoci krvi u Zavodu za transfuziju mogu da slušaju muziku preko zvučnika - kaže kroz smeh i nastavlja:

- Ona se bavi jednom vrlo specifičnom oblašću u okviru transfuziologije. Iskreno, devet puta mi je objašnjavala čime se tačno bavi, dvanaest puta nisam razumeo. Neke plazma ćelije, autoimuni procesi... Kažem joj:”Nemoj više.” Biologiju sam završio pre četrdeset i kusur godina.

Dodaje da sin nikada nije želeo da se bavi ni medicinom, ni javnim poslom.

- Još kao klinac rekao mi je da nikada neće raditi nešto što ima veze sa krvlju. Nije ga privlačio ni moj posao. On je mnogo introvertniji od mene. Nije otvorena knjiga kao ja. Sa svojim slušalicama, muzikom i produkcijom pronašao je nešto što ga zaista zanima. Ja mu želim svu sreću.

Kao roditelj, smatra da je najvažnije biti podrška, ali ne i neko ko će umesto deteta rešavati probleme.

- Mogu da mu pomognem savetom, mogu da ga uputim na pravu adresu ili da ga povežem sa nekim ljudima, ali ne mogu da radim umesto njega. On je to odavno shvatio. Mislim da je to najbolji odnos između roditelja i dece, da budete podrška, ali ne i da živite njihov život. U suprotnom, napravite medveđu uslugu.

Govoreći o supruzi Maji, ističe da su tokom svih godina bili oslonac jedno drugom.

- Ja sam njoj bio veći vetar u leđa dok je bila mlađa, jer smo se upoznali dok je studirala medicinu. Završila je jedan od najtežih fakulteta, pa su usledili staž, posao, specijalizacija, a sada završava i subspecijalizaciju. S druge strane, ona je meni bila ogromna podrška zato što se nikada nije mnogo mešala u moj posao. Radovala se svemu što radim i uvek je bila uz mene. Mislim da je najveća podrška kada jedno drugom čuvate leđa. Kada znate da će vas partner zaštititi ako zatreba. To je suština.

Na pitanje koliko dugo su u braku, odgovara kroz šalu:

Koliko nam sin ima godina? Dvadeset i tri.“

Njihov brak uskoro će obeležiti četvrt veka.

- Potrudili smo se oboje. Danas je to možda i retkost, pogotovo kada znate da je između nas sedamnaest godina razlike. Nismo vršnjaci. Možda baš zbog toga i trajemo. Nekada su me stalno pitali kada ću da se oženim. Govorio sam da imam mnogo posla. A moguće je da sam, zapravo, čekao baš nju - mišljenja je voditelj.

Tajna braka sa lepom Majom

Otkriva nam i šta je tajna dugog i srećnog braka.

- Mora da postoji poštovanje ličnosti sa kojom živite i određena fleksibilnost. Ljubav nije samo osmeh, pogled ili fizički izgled. Mora da postoji prepoznavanje u karakteru, duhu i komunikaciji. Mi se mnogo šalimo, zezamo, nekad se i posvađamo, kao svi ljudi. Ali postoji nešto što vas vodi zajedno. To nema veze sa tim da li ste na ovom travnjaku ili na Monmartru, ispred Ajfelovog tornja. Ako nema one prave stvari među ljudima, nema ni prave ljubavi.

Od jeseni ćemo ga gledati u seriji „Marina i Futa“. a najverovatnije i u novoj sezoni „Zvezda Granda“.

- Verovatno hoćete. Ne bih sada da tvrdim pazar, ali mislim da ćemo se ponovo gledati. U tim formatima uvek postoji nešto novo.

Na pitanje da li priprema još neki projekat, kaže da za sada nema ništa konkretno.

- Ne bih bio iskren kada bih rekao da postoji nešto sigurno. Ima raznih ideja, razgovora i poziva na kafu, ali ništa što mogu da kažem da je sto posto dogovoreno. I dalje radim na radiju i radio me na poseban način ispunjava. On me tera da stalno razmišljam. Na radiju nema foliranja. Dobro, nema ga ni na televiziji, ali radio od vas traži da slikama reči stvorite sliku u glavi slušaoca. To je najbolji mentalni i verbalni trening - zaključuje Vojislav Nedeljković.

kurir.rs/blic