JAŠAROV TRAG KOJI NE BLEDI: Obožavalac na ruci ovekovečio lik legendarnog pevača (FOTO)
Postoje pevači čije pesme traju jednu sezonu. Postoje i oni čiji hitovi traju jednu generaciju. A onda postoje oni retki, veliki umetnici čije pesme postanu deo života. Uz njih se voli, pati, odrasta, slavi, tuguje i preživljavaju najteži dani. Njihovi stihovi postanu deo ličnih priča, uspomena i sudbina miliona ljudi.
Jedan od takvih umetnika svakako je Jašar Ahmedovski.
Njegov glas i njegove pesme ostavili su trag daleko dublji od onoga što se može izmeriti brojem hitova, nastupa ili godina provedenih na estradnoj sceni. Jašar je ušao u živote ljudi i ostao u njima. Njegove pesme postale su zvučna kulisa najlepših ljubavi, najtežih rastanaka, neprospavanih noći, izgubljenih nada i novih početaka.
Koliki je taj trag, možda najbolje pokazuje jedna nesvakidašnja priča koja je ovih dana privukla pažnju.
Obožavalac po imenu Senaid odlučio je da ljubav i poštovanje prema legendarnom pevaču ovekoveči na najtrajniji mogući način – na svojoj koži. Na ruci je uradio veliku, impozantnu tetovažu sa gotovo neverovatno verno preslikanim likom Jašara Ahmedovskog, a uz njegov portret ispisani su i stihovi koji, kako sam kaže, predstavljaju mnogo više od reči jedne pesme.
Cela kompozicija osmišljena je kao priča o životu, usponima i padovima, o ljubavi, suzama, nadi i veri. O priči u kojoj se, kako to često biva i u životu, posle najveće oluje ponovo pojavi sunce.
Senaid je uz fotografiju svoje tetovaže objasnio njeno značenje, napisavši:
„Sve je počelo jednim starim mikrofonom, u zadimljenoj kafani, gde je rođen glas koji nije pevao samo pesme, već i sudbine običnih ljudi. Tu je počeo put Jašara Ahmedovskog, a s njim i pesma „Ružo moja“, koja je postala početak jedne velike karijere. Ruža na ovoj tetovaži simbol je ljubavi, a kapi na njenim laticama nisu samo kiša – one su suze, uspomene i cena svakog sna koji je ostvaren.
Negde između svetla bine i tišine ostao je i čovek na uglu – čovek koji je naučio da život nije uvek onakav kakvim ga zamišljamo. Zato reči: „Voleće i mene neko, neću večno sam biti. I meni će jednom život malo sreće pokloniti.“ nisu samo stihovi, već nada da posle svake tuge dolazi novi početak.
Ali život zna da iskuša čoveka. Dođu trenuci kada se čini da se sve što je godinama stvarano ruši pred očima. Tada odjekuju reči: „Sve što imam, sve nestaje, sad se ruši. Sve što imam, to je samo bol u duši.“ I upravo zato ova tetovaža nije samo portret jednog pevača. Ona je priča o usponu, padovima, suzama, nadi i veri da će, posle svake oluje i svake boli, ponovo procvetati jedan bagrem beli.
Ovu tetovažu i ove stihove, iz dubokog poštovanja i ljubavi prema Jašaru Ahmedovskom i njegovim pesmama, posvećuje brat Senaid.
Kurir.rs
