"ŽIVOG SU ME ZAKOPAVALI, PA VADILI": Milanče Radosavljević otkrio kroz šta je prolazio: Sofra me iskopao!

Pevač narodne muzike Milanče Radosavljević uspeo je ono što je malo ko od njegovih kolega - da rasproda tri koncerta na Tašmajdanu u rekordnom roku.

Poslednjih meseci veoma ste aktuelni. Kako izdržavate ovaj tempo?

- Ja tempo izdržavam dobro. Radim kao i do sada, a ovo što sam aktuelan, to je zahvaljujući vama medijima. Sada su velike vrućine, stariji sam čovek, malo mi je teže, da to preguramo. Biće lakše. Borba je. Ja sam ceo život u muzici, poslu i sa narodom u gužvi, sad je samo malo povećan tempo. Ali dobro, snalazim se.

Ko vam je najveća podrška?

- Supruga! Ko bi drugi? Mada mene podržava i sin. Mada smo bili skeptični svi da li će nešto da uspe... Sin je bio najviše skeptičan. "Imaš 82 godine, ko će tebi doći na koncert?" A vidite da ni godine nisu problem.

Da li se sin izvinio i priznao da je pogrešio?

- Kaže pogrešio je! Priznao je.

Koja pesma vam je promenila tok karijere?

- Na samom početku sam snimio tri ploče sa Acom Stepićem. Bila je lepa pesma "Za ljubav sam mladost dao", koju sam ja napravio u njegovom društvu. Ali to je pod njegovom firmom. Ta je skrenula pažnju. Posle toga nisam snimao dve godine. Malo sam se razočarao, očekivao sam da će to da grune, ništa nije grunulo. Ja sam napravio "Žena plave kose" i pevao je na svadbama, ovi je čuli, kažu lepa pesma fina. Onda i Seji Pitiću izađe pesma "Plava žena". Ali pesma koja mi je najviše napredovala i koja me i sad drži u životu je "Dao bih ovo malo života". Deset godina se nigde nije čula. Snimljena je i niko je nigde na radiju nije pustio. I jedna cura u Pančevu, Jelena Milenković, bila je na koncertu... Ona je prva stavila na gramofon u "Radio Safiru" u Pančevu, onda je počeo da je pušta "BN" Radio u Bijeljini. Tako je krenula.

Estrada se dosta promenila otkako ste vi počeli da se bavite muzikom. Šta vam se sad dopada, a šta ne?

- Bio sam član Udruženja estradnih umetnika, kasnije sam se isključio. Sklonio sam se i živeo sam u provinciji, u Bariču, pevam te svirke. Estrada je uvek bila estrada, to je šarenilo. Ne bi valjalo da svi pevaju na jedan način. Da svi pevaju isto. Svaka pesma ima svog slušaoca. Svaka cipela ima svoju nogu, Tako mislim i o pesmama. Nikad nisam osuđivao ni ovu decu. Oni pevaju, imaju svoje društvo i ja im želim sreću i zdravlje i da napreduju i da guraju,. Ne deda, deda je svoje otpevao... Moje pesme ponekad da čuju. A deci želim da se žene i udaju na vreme. Ne ženi se kad vi hoćete, nego kada imate s kim. Sve to ima svoje vreme.

Harmonika je vaša velika ljubav. Kako ste podneli to što na početku niko nije hteo da Vas uči da svirate?

- Pa ne da nije hteo da me uči, ja sam bio rizičan zbog ruku. Meni je ruka, kao što vidite, paralizovana. Ja sam se tako rodio, u izbeglištvu. Bio sam rizičan za svakoga ko će da me uči, a naplatiče svoj rad. Harmonika je moja najveća ljubav u životu. I ja sam nju najviše voleo na svetu i svirao sam ceo život. To kao da mi je neko ubacio čip po rođenju u glavu i ja sa tim čipom živim.

Kada ste poslednji put uzeli harmoniku u ruke?

- Uzeo sam pre dva meseca da probam neku pesmu u kući i uzeo harmoniku, počeo da plačem kao dete. I bacim sve. Psihički sam popustio, Harmonika je toliko važna stvar u mom životu. Nju su samo pregazile cure kad sustigle (smeh) i kad sam se oženio. Počeo život ozbiljan, došla dečica i tako dalje. Evo Sa suprugom sam 58 godina u brak. Još dve godine i 60.

Slavite li godišnjicu braka?

- Ne slavimo nikad ništa ja i moja gospođa. Mi samo znamo da radimo.

Šta publika ne zna o vama a iznenadila bi se da sazna?

- Publika više zna o meni nego što ja znam. I čak su i dodavali o meni. Povredilo me je to da su me živog zakopavali sa harmonikom, pa me vadili. Pa sam ja u Kraljevu sad rekao: "Mene su ignorisali, potcenjivali, zakopavali i dođe Sofra i iskopa me" (smeh). Ne znam šta ću od muke da kažem.

kurir.rs/telegraf