"NA NJENOJ SAM BLOK - LISTI" Estradni novinar progovorio: Na nastupu nema 100 ljudi, pesmu dalje od tiktoka niko nije čuo! Evo kakvi su poznati van kamera

Eldar Abaz sa samo 25 godina postao je urednik jet-set rubrike u jednom od najjačih medija u Bosni, a u razgovoru za Kurir govorio je o odnosu poznatih ličnosti sa novinarima, ali i koliko je teško raditi sa njima i čitaocima i gledaocima dati dobar materijal kako bi pročitali tekst ili pogledali emisiju. Estradni novinar i voditelj otkriva i koliko je teško baviti se estradnim novinarstvom, ali i kakve su poznate ličnosti kada se kamere ugase. 

Zbog tih „šumskih gljiva od 104 godine“ koje su pisale otvorena pisma o meni zbog gostovanja jedne kontroverzne javne ličnosti u mojoj emisiji, svaka šuša je tada sebi dala za pravo da ostavlja komentare i deli lekcije o novinarstvu. Uhljebi iz nevladinog sektora, koje je Tramp ugasio ukidanjem grantova – evo, dok ovo pričam, razmišljam od čega li sada žive, da im udeliš koju marku, odnosno dinar.

Elem, i tada sam rekao da sam estradni novinar. Ali moram da istaknem – ja sam novinar zabavne, odnosno revijalne redakcije i u Sarajevu nas ima nekoliko koji se ozbiljno bave tim temama.

Tu su Dženita Hasović Mirvić, nekadašnja urednica kultnog Avazovog tabloida „Express“, a danas vlasnica Naj portala. Zatim Ajla Arifović, koja radi sa najvećim regionalnim imenima kada je reč o koncertima, a bila je i deo ekipe koja je radila šoubiz emisiju „Glam, Blam“. Tu je i Maja Miralem, koja već 20 godina vodi zabavnu emisiju „Konačno petak“, i, naravno, Tanja Đurović, koja je, biću slobodan da kažem, pre 20 godina otvorila vrata šoubiz i estradnom novinarstvu svojom emisijom „Sa Tanjom na Ti“.

Ima nas malo, ali smo lepo raspoređeni.

Koliko je teško biti novinar koji radi rubriku koju, odmah posle crne hronike, ljudi najviše vole da čitaju?

- Ja sam sa svega 25 godina postao urednik Jetset rubrike u najjačem mediju u državi i jednom od najjačih medija u regionu – „Dnevnom avazu“. To je ogromna čast i zadovoljstvo, ali i velika odgovornost.

Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, ali estrada zanima sve. Estrada je sastavni deo naših života. Želeli mi to da priznamo ili ne – tako je. Svi ćemo pročitati da se Ana Nikolić posvađala sa Raletom, šta neko ima da kaže o tri Koševa Dine Merlina ili gde trenutno letuje Brena i koliko se jahtom približila nekom restoranu.

Estrada je mesto gde će „običan smrtnik“ na trenutak nabiti sebi komplekse, nasmejati se ili skrenuti misli. Svako za sebe bira u koju kategoriju spada.

Koja je najveća laž koju je estrada uspela da proda javnosti?

Da su svi fini i pošteni. Nedavno sam jednoj osobi na Instagramu odgovorio na stori vezan za jednu pevačicu. Danima je objavljivala „cici mici“, „slatka“, „ovakva“, „onakva“. Ja joj napišem: „E, kada bi znala šta je sve iza te priče koju objavljuješ…“ A ona meni odgovori: „Ma ko će znati kakvi su oni?“

Pa ko će znati kakvi su ti estradnjaci, osim nas koji sa tim istim ljudima sedimo, hodamo, snimamo ih, putujemo sa njima i gledamo ih iza kamera?

Ali, Bože moj.

Da li postoji pevač ili pevačica koji su potpuno drugačiji privatno nego pred kamerama?

- Svi su drugačiji privatno nego pred kamerama. Jedni su fini pred kamerama, a privatno – da Bog sačuva. Kod nekih je potpuno obrnuto. Ja, iskreno, do sada imam uglavnom lepa iskustva. Sa kim god da sam radio, ostao sam u dobrim odnosima. Čujemo se, vidimo ako smo negde blizu. Postoji samo jedna pevačica sa kojom sam radio intervju. Bili smo čak i privatno dobri, ali sam nakon tog intervjua rekao: „Nikad više.“ Mislim da sam čak i na njenoj blok-listi. Kolege, i moje i njene, kažu mi da je ona generalno – luda.

Koju priču nikada nisi objavio, a mogla je da bude naslov godine?

Uff, bilo ih je. Mislim da se svi sećamo jedne priče od pre dve godine koju ne samo ja, već ni moje kolege nismo želeli da objavimo. To je bio pravi konzilijum novinara putem poruka – hoćemo li ili nećemo. Na kraju nismo. Jer u neke stvari jednostavno ne treba dirati.

Da li su danas veće zvezde pevači ili njihovi PR timovi?

Sve zavisi od toga kolika je zvezda. Evo klasičnog primera – Maya Berović dobar PR tim. Ja Mayi mogu lično da pišem i dogovorim bilo šta, ali to nikada nisam uradio. Komuniciram sa Ivanom ili Zoricom. Razlog je jednostavan – svaki put sam maksimalno ispoštovan. Doslovno svaki put. 

Drugi slučaj je Aleksandra Prijović, koja je gostovala u Mostaru. Ekipa Travel4funa pobrinula se da dobijem intervju. Ista stvar bila je i sa Cobijem. A onda sa druge strane imamo neke wanna-be zvezde sa jednim hitom. Nekad više ni sami ne znamo da li su influenseri, glumci ili pevači, ali napraviti intervju sa njima postalo je gotovo nemoguće. Još ti kažu: „Može, ako je naslovna strana.“ Ma kako da ne. Tako da imam jednu teoriju: što je pevač manje bitan, to ga njegov PR tim predstavlja bitnijim. I tu nastaje problem.

Koliko estradni novinari danas smeju da budu iskreni?

Imate vi razne postulate – da nije laž, da je provereno, da ne narušite odnos medija sa javnom ličnošću i tako dalje. Do sada je sve što sam objavio zaista bilo provereno i tačno, javno vidljivo i dostupno. Ali ono što sebi nikada neću dozvoliti, ni za jednu ekskluzivu, jeste da informacije koje mi neko kaže u poverenju plasiram u javnost. Da se razumemo, sa mnogim pevačima družim se privatno. Znam ko sa kim ima duet koji izlazi za mesec dana, kome je klub bio prazan, ko je kome dužan… Ali to znam jer mi je neko rekao kroz priču, uz čašu vina i dobar ručak. I zašto bih zbog 1.000 klikova više narušio odnos sa tom osobom ako sutra mogu da je pozovem i ona mi dođe u emisiju, pa napravimo bolju i trajniju priču? Taj jedan viralni trenutak vredi manje od poverenja koje gradiš godinama.

Da li si nekada izgubio prijateljstvo zbog objavljenog teksta?

Nisam nikada. Razlog je ovaj koji sam već naveo – poverenje ne prodajem za klikove.

Ko je najveći profesionalac sa estrade, a ko te je najviše razočarao?

O onima koji su me razočarali ili koji ne zaslužuju status zvezde pričaću za jedno 15 godina, kada se povučem iz ovog posla. Hahaha. A ko je najveći profesionalac? Maya Berović i Milica Pavlović.

Zašto njih dve?

Milica me pre nekoliko nedelja pozvala na promociju albuma u Beogradu. Žena je punih pet sati sedela na jednom mestu i davala intervjue. Novinari su se samo smenjivali na stolici. I svaki put je iznova pričala istu priču, jer je promocija albuma i tema je ista.

To je profesionalnost na nivou.

Maya Berović – sa njom sam nedavno radio intervju u Mostaru. Žena je došla u dogovoreno vreme, povela svoje fotografe i videografe, dala intervju pred nastup, otišla i nastupala gotovo tri sata, vratila se u bekstejdž i još sigurno sat vremena ostala da se fotografiše sa fanovima.

Verujem da ih ima još i znam da ih ima, ali ovo su dva sveža primera koja su mi trenutno u glavi.

Da li estrada danas više pravi skandale ili ih mediji stvaraju?

- Medijima trebaju krv i meso, a estradi to odgovara. Svaki skandal je dobrodošao. Ti slatki, naivni skandali pomognu i novinaru da malo pokaže zube, ali i pevaču da se vrti po medijima. I zar većina velikih medijskih skandala – od napuštanja emisija do škakljivih pitanja – nije bila dogovorena? Hahaha. Izuzimam intimne skandale kada nešto procuri ili druga strana objavi fotografije. Tu jedino preostaje pustiti da prođe, ćutati ili, brate mili, izaći kao Dara Bubamara i ljudski reći: „Šta je problem? Nisam jedina koja ima seks.“ I tada je svima sve oprošteno.

Koji intervju ti je bio najteži i zašto?

- Bilo je teških razgovora, ali uglavnom zato što su u pitanju bile teške životne sudbine ljudi. Da je neki razgovor sa estradnom ličnošću bio posebno težak – nije. Imao sam jednu osobu koja mi je bila prijatelj, sa kojom sam i privatno sarađivao. A onda smo seli pred kameru i dočekala me potpuno druga persona. Odgovori tipa „da“ i „ne“ i to je to. To me iznenadilo, ali da mi je bilo teško da odradim intervju – nije.

Sa kim bi voleo da uradiš intervju, a nisi do sada i zašto?

- Želeo sam da uradim intervju sa pokojnom Donom Ares. To, nažalost, nisam stigao jer je otišla prerano. A od aktuelne estrade – svi će doći na red. Ima vremena. Ne postoji neko za koga ću reći: „Jao, želim baš njega ili nju.“ Kada se karte poklope – desiće se.

Da li misliš da je estradno novinarstvo izgubilo onu staru ekskluzivu zbog društvenih mreža?

- Jeste. Pevač danas misli da mu Instagram donosi dovoljnu vidljivost. Jeste, donosi – zato mu na nastupu bude 100 ljudi i zato mu za pesmu dalje od TikToka niko nije čuo. To da estradi mediji više ne trebaju jednostavno pada u vodu. Ako treba da promovišeš turneju u nekoj državi, koncert, pesmu – onda može intervju, gostovanje i tako dalje. Tada deca sa TikToka i Instagrama nisu merodavna.Naravno da nisu. Sto u kafani košta 300 evra, flaša vodke 90 evra, plus karta. Deca koja te prate na TikToku to ne mogu da plate. Estrada nekad preleti pa pomisli da su joj dovoljne društvene mreže. Ima izuzetaka, ali to su uglavnom ljudi koji već imaju ozbiljne karijere. Ovo se u većini slučajeva odnosi na wanna-be zvezde. Danas pevači sami objavljuju gde su, sa kim su i šta rade, pa je to možda oduzelo deo one stare ekskluzive. Ali u suštini – mediji su i dalje potrebni svima.

Šta čitaoci i gledaoci nikada neće razumeti kada je reč o vašem poslu?

Kada mi neko kaže: „Lako je tebi…“ Dođe mi da pucam sam sebi u glavu. Da, lako je meni. Lako je meni da nađem gosta. Moram ga nekad izmisliti – doslovno. Od osobe koja nije toliko interesantna javnosti napraviti zanimljivu priču. Lako je meni kada mi emisija ide u petak, a već je sreda i ja nemam ni na kraj pameti koga da snimim. Jer sam sve što sam mogao u Sarajevu već snimio. Ne mogu stalno da ponavljam iste ljude jer nema ništa novo i zanimljivo. Ne mogu sada da zovem influensere jer postoji nekih pet ljudi koje ja želim u svojoj emisiji, a uglavnom sam ih već ugostio. Glumci su na pauzi i ne žele gostovanja. I onda – izmišljaj toplu vodu. Nakon toga dolaze pregledi, pitanje da li je emisija prošla, kako se kotira na mrežama, šta je publika prihvatila… Sve su to segmenti ovog posla koje ljudi ne vide. Evo, meni sada dolazi Sarajevo Film Festival. Od devet ujutru do deset uveče dešavanja, plus snimanja tokom dana. Doslovno sedam dana po ceo dan moraš da budeš na jednom mestu.

Kako pronađeš način da napraviš dobru emisiju ili intervju kada vidiš da od sagovornika nećeš dobiti ono što želiš?

U suštini, uvek gledam da emisija ima neku caku. Ako gost nije velika ličnost koja je sama po sebi zanimljiva, onda gledam da napravimo nešto što će biti top. Recimo, Adi Begić je finalista „Zvezda Granda“, odličan pevač, ali tek gradi karijeru. Ne mogu da očekujem da emisija prođe jednako dobro kao razgovor sa nekim ko je već godinama ogromna zvezda. Zato smo napravili priču oko njegovog skidanja košulje, jer je sav istetoviran. Moram da priznam, bilo je i gostiju koji mi sami kažu: „Ja ću napraviti neku glupost“ ili „Reći ću to i to da skrenem pažnju na sebe.“ To je njihovo pravo, a meni dobro dođe. Naravno, imam spremna pitanja koja mogu da izazovu reakciju. Da gost zaplače, da nekoga prozove, da se naljuti ili kaže nešto što nije planirao.

Prosto – to je deo posla.

Ja uvek moram da budem spreman da iz gosta izvučem koliko god mogu.

Jer ako već sedimo pred kamerama – neću valjda pustiti da odemo kući bez priče.

Kurir.rs