OSTAĆE UPAMĆEN KAO NAJKULTURNIJI POBEDNIK SRPSKOG RIJALITIJA! Ivan Ljuba otkrio kako danas izgleda njegov život: Suočio se sa velikim gubitkom...

Godinama su se mnogi pitali gde je i čime se danas bavi Ivan Ljuba, pobednik prvog "Velikog brata", koji se nakon rijalitija povukao iz javnosti. Danas radi kao profesor u muzičkoj školi, posvećen je pedagoškom radu, a u slobodno vreme uživa i u paraglajdingu.

- Predajem u muzičkoj školi Vladimir Đorđević, podjednako se bavim i pedagoškim radom i nastupima kako sa kamernim sastavima, tako i solo i kao pratnja, odnosno ko repeticija. To su godine rada ne samo, samostalno, nego i sa kolegama i sa profesorima. Moja profesorka koja je preminula 2022. bila je Božena Griner i ona mi je mnogo znanja dala. Do 2022. sam se usavršavao, ali nisam stao još uvek sa svojim usavršavanjem.

Ivan ističe da uvek postoji neka doza treme.

Ovako danas izgleda Ivan Ljuba:

- Uvek postoji uzbuđenje pošto se bavim i paraglajdingom i tu je uvek prisutna ta, nekad pozitivna, a nekad negativna trema. Zavisi i od spremnosti, ali je nešto što nas u stvari čini živima. Bavim se, bavim se svim tim nekim poslovima, za koje je potrebna velika količina adrenalina, ali suštinski ne tražim takve delatnosti, ali evo, ispade da su uvek pune adrenalina i naboja energetskog - kaže on i dodaje:

- Suština našeg poziva je da onu emociju koju imamo u sebi prenesemo na nekoga. Franc List, koga sam izvodio je rekao jednu divnu rečenicu koja je malo usko specijalizovana za nas pijaniste, ali shvatićete. Rekao je: “Muzika je jezik srca i jezik strasti i da bismo izrazili ono što osećamo, treba imati tako razvijene i tako pokretljive prste sa savršenim gotovim nijansama da srce može da se uzbudi i izlije, a prsti nikada tome da ne budu smetnja.” Dakle, naš poziv je da vežbamo do besvesti i onda da možemo da bez zadrške oslobodimo ono što je u nama. I moja profesorka je govorila da uvek mora da raspetlja čvor da dođe da vidi šta je to. Nekada nemau nekome ništa, a nekada je buketi ruža, nekad je samo lala.

Kako kaže, rijaliti je doprineo njegovoj prepoznatljivost i popularnost, a onda je i karijera krenula uzlaznom putanjom.

- Išlo je nekako prirodno. Neposredno nakon mog izlaska iz tog rijalitija sam koncertirao. Nastavio sam sa mojom profesijom, što je u stvari bustovalo, ubrzalo je moj napredak. Bilo je to odlično iskustvo, izlazak mi je pružio mnoga nova saznanja i nova iskustva. Otvorio i mnoga vrata. Mnogo toga naučio tamo isto dodatno i što se tiče nastupa i što se tiče ljudi okolo i tako nekako. To je kao bio neki eksperiment nad ljudima koji je meni značio lično, ali znam da to nije sad nešto posebno dobro, ali meni je to značilo.

Na pitanje da li mu smeta što ga javnost zna kao nekog ko je bio rijaliti učesnik ili bi možda više voleo da te znaju kao nekoga iz sveta muzike, Ivan kaže da svoju sudbinu ne bi menjao.

- Prošaran je svim mogućim aktivnostima, ali najviše je sport prisutan - plivanje. Svaki skoro dan sam na Adi, odradim moj trening bez obzira što je sad hladno i još mogu sigurno jedno dve, tri nedelje da plivam, a prošarano je sportom letačkim, plivanje, sviranje, vežbanje, nastupi i saradnja sa koleginicom Jovankom Mihajlović, u poslednje vreme. Mi smo poznanici još iz srednje škole. Brata sam doveo kod njene profesorke, pokojne Olivere Grujić i od tada smo već imali neku vrstu saradnje i sad smo to krunisali ovim nastupom.

U rijaliti nikad više

Ivan ističe da danas ponovo poziv za učešće u rijaliti ne bi prihvatio.

- Mnogo se toga promenilo. Moj odgovor je sigurno ne. Nastavio bih ovim da se bavim i tu sam ja “ja”, ali je jako teško doći do tog nekog nivoa sa uslovima koje imamo ovde. Treba naći i prostor i klavir. Razumete problematiku. Nije samo da postoji klavir dobar, nego i dobar prostor. Ako postoji dobar prostor, nema klavira i tako uvek je neka igra ili je klavir u dosta lošijem stanju. Mala smo zemlja za neke turneje.

- Ovo je moj put i ne mogu da se žalim. Da sam neko drugi, verovatno bih imao drugačiji put. Ne žalim se ni najmanje. Svako iskustvo mi je bilo dobro i bilo je momenata u zavisnosti od mog raspoloženja da li mi je to prijalo ili mi nije prijalo, ali imam mnogo benefita posle tog rijalitija. Definitivno mi je odgovarao put kojim se ređe ide.

Kao pobednik u “Velikom bratu” poneo je titulu povučenog momka, smirenog momka, vaspitanog i kulturnog.

- To je očigledno u tom momentu dovelo do nekog uspeha i kasnije. Možda u nekim kasnijim pojavljivanjima ta vrsta ne bi prošla tako kao što je prošla u tom momentu.

Izazov ka kom teži je koncert sa velikim orkestrom.

- Ono što bih naravno voleo je da nastupam opet sa orkestrom, to je ono čemu težimo mi pijanisti.

Život Ivana Ljube je prošaran brojnim aktivnostima, kako sportom, tako i napornim radom i vežbanjem za klavirom.

Najveći ponos su mu učenici kojima predaje, a koji su došli da ga podrže.

- To su moji učenici. Neki su izašli na scenu, pošto radim u Osnovnoj muzičkoj školi “Vladimir Đorđević”, došlo je pola moje klase da me čuje i čestitali su mi, tako da sam oduševljen što su i oni imali prilike da vide kako izgleda nastup i čemu da teže u svom životu pijanističkom.

Nedavno je izgubio oca, danas su mu braća najveća podrška

Ivanovu porodicu je zadesila velika tragedija kada mu je preminula majka, a priznao je i da je nedavno izgubio i oca. Danas su mu braća i njihove porodice najveći oslonac i podrška i dele njegovu sreću zbog uspeha sa koncertom.

- Jeste, bio je moj brat sa svojom porodicom. Čeka me još jedan deo ekipe ispred, tako da možda je i drugi brat. Nadam se da su došli svi. Nedavno mi je i otac umro u avgustu, sad mi je i to misli poremetilo. Tu su mi braća kao podrška i njihova deca.

Kurir.rs/Blic