Nije retkost da neki veliki muzički hit bude posvećen jednoj stvarnoj osobi. Zato se mnogi pitaju ko su devojke ili muškarci koji su opevani u dirljivim pesmama eks-ju muzike. Jedna od emotivnijih numera tog doba je "Zbog jedne divne crne žene", a u intervjuu u Plavom Vijesniku iz 1972. godine možemo da saznamo ko je ta "divna crna žena" iz pesme Kiće Slabinca. Evo tog intervijua u celosti.
Maj 1972: "Ja gledao sam sunce na istoku kako se budi, i gledao sam oblake i jutro u tisuću boja, i sklapao oči od bola i skrivao suze, a ona je ostala tamo daleko u noći. Zbog jedne divne crne žene..."Ova pesma mladog Krunoslava Slabinca, koju je napisao nakon nedavnog povratka iz SAD, na vrhu je svih domaćih toplista. Ko je tajanstvena "divna crna žena" otkriće samo za čitaoce našeg lista...
Kićo, odakle inspiracija?
I pre svoga odlaska u SAD, razmišljao sam da napišem i posvetim pesmu crnokosim devojkama. Povod je bio moj zid u dvorištu zbog čega me svaki dan stanari grde. Naime, jedno jutro zid je osvanuo išaran ovom rečenicom: "Devojke baš ste lude što volite ovog Kiću koji misli da su samo plavojke zgodne žene! A mi crnke?" Ispod toga: potpisi dvadesetak verovatno crnokosih devojaka.
A crnka zaista postoji?
Da. Ali da sam znao koliko ću zbog toga propatiti i drugima naneti bola, ne bih ništa pisao... prestao bih da pevam. No da krenem od početka. Odleteo sam u Njurork na turneju i tamo sticajem okolnosti upoznao divnu crnokosu devojku. Zaljubio sam se kao dečak. I kao uvek u našoj profesiji, dolazi ono najteže. Odlazak. Ne znam da li su to već godine, ili sam po naravi takav, ali sam u avionu strašno patio. U toj srebrnoj ptici su se svi oduševljavali izlaskom sunca, a ja sam sedeo tužan i sam...
"Daleko me nosila ptica srebrnih krilaU zemlju u kojoj je nekada i ona bila,Toliko sam želio sreću i ljubav bez kraja,Ali život me odnio dalje, daleko od nje...Zbog jedne divne crne žene... "
Tu sam napisao tekst a kompozicija mi je već polagano sela u uvo... U Zagrebu sam je završio, a zatim snimio na ploču. Postala je tražena jer je iskrena i napisana u jednom dahu.
I šta vas je toliko povredilo?
Naše poznanstvo i ljubav povredili su me na vrlo grub način. No da kažem malo više o toj tajanstvenoj, kako su je neki nazivali. Zove se Mira i rodila se i živela u našoj zemlji sve do svoje 4. godine. Zatim je otišla u Sjedinjene Države. Posle toliko godina sada je došla ovamo i nakon mesec dana pojavio se mali intervju u jednom listu. Šta je tu svega nadrobljeno! Nisam verovao svojim očima. Žao mi je zbog nje. Jedna iskrena inspiracija i ljubav tako su povređene. Nije mi jasno zašto su se okomili na mene. Ja ni od koga nisam sakrivao Miru (u listu piše da sam je zaključavao u sobu) vodio sam je svuda sa sobom, i na izlete, i na koncerte. Volimo se iako je pre bila udata, a to je zaista samo naša stvar (u listu piše da čeka razvod da bi se udala za Kiću).Zašto nisu mogli da budu kavaljeri prema jednoj ženi a ne da je bezobzirno napadnu kojekakvim izmišljotinama.Pisali su u tom članku i da sam imao s nekom devojkom dete i još toliko ružnih neistinitih stvari da još ni sad ne mogu da dođem k sebi.Ako je već ne poštuju kao ženu, onda su mogli poštovati njeno strano državljanstvo. Sve to me je dotuklo. Više ne znam šta da radim. Svaki put primim neki novi udarac i dođe mi da sve to ostavim i nestanem...
Gde je sada Mira?
Naglo je morala da otputuje k porodici. Članak, i razna prepričavanja stigla su brže do Njujorka nego što bi to iko pomislio. Snivali smo šetnje, putovanja i sve ono najlepše, a sve je srušeno u trenutku. Čitav taj slučaj Mira i ja smo predali advokatu Liviju Androisu a on će dalje proslediti sudu... Verujte da uporno tražim svoj mir i nekoga ko mi to može osigurati. 28 mi je godina i želeo sam da Mira i ja imamo svoj mir na šta imamo potpuno pravo. Ne da se nigde ne pojavljuje, već da bude izvan sveta biznisa, intervjua ili filmskih kamera, a zato nije potrebno nju maltretirati...
Idete li ponovo u Njujork?
Ne znam kad ću uspeti. Rastanci su mi najteži. Tako mi se dogodilo i u Sovjetskom Savezu... nikad se više nismo videli. I opet rastanak. Uvek ti rastanci koji me uništavaju. Ali bolje i to, živeti u rastanku i daleko da bih barem tako sačuvao tu ljubav ...
I za kraj nešto lepše. Pripremate li kakvu kompoziciju o nekoj novoj boji kose?
Nikad više! Sada se pripremam na neke festivale, na neke sudske procese, a što se komponiranja tiče imam u glavi ideju i naslov... "Modrobradi"!
(Plavi vjesnik, 1972. / Index.hr)
