To je bio povod da ga UNICEF pozove za prijatelja kampanje „Svako dete treba porodicu“ koja ima za cilj da deca umesto u Domu za decu bez roditeljskog staranja, rastu i žive u porodici."Pošto nisam od onih koji će konstantno biti u medijima i pričati o svom slučaju, mislio sam da će biti dovoljno da svi oni koji razmišljaju o tome vide moju sreću i sve ono što sam uradio i što mi se dešava...
Pričam o najpozitivnijoj stvari - postati roditelj i da će to biti, na neki način i njima podstrek, pomoć i da će iz mog slučaja naučiti šta treba da rade dalje. Apelujem na sve ljude koji razmišljaju o hraniteljstvu, a na prvom mestu o usvajanju, da potraže stručnu pomoć u smislu razgovora u institucijama, kao što su centri za socijalni rad. Meni je to bilo od pomoći i ono što je, najbitnije da sami donesu tu najveću, po meni, odluku u životu. Naravno, uz podršku svojih najbližih, svojih porodica i da krenu...“, priča svoje iskustvo Ćetković.
Sergej Ćetković onima koji se još razmišljaju da li da usvoje objašnjava da imaju na umu da je dečja i njihova sreća važnija od društvenih predrasuda.
"I da je njihova i sreća te djece bitnija od onoga 'što će reći ljudi' ili šta će se pričati po čaršiji. Tako da onima koji me, tim povodom, pitaju ili priđu na ulici, a bilo je toga više puta, kažem neki savjet i podijelim svoje iskustvo sa njima. I kažem da je moja sreća najbolje iskustvo, najbolji pokazatelj onima neodlučnim šta treba da čine dalje. Ali ima i onih koji toliko tiho pričaju o tome jer se boje da to neko ne čuje, da pričamo uopšte o tome. Uvek sam se trudio da ne slušam sredinu, da idem svojim putem i da sebe činim što srećnijim i ispunjenijim“, rekao je Sergej Ćetković.
Radio Slobodna Evropa
