O tom periodu Ðurišićeva i danas govori sa setom.- Nastupala sam na festivalu Beogradsko proleće, to je bilo u maju 1971, tada sam imala 12 godina. Pevala sam pesmu „Rođendanska torta“ i to je bila prava senzacija. Novine su danima pisale o tome. Posle toga sam dobila poziv od Tita da dođem na Beli dvor 25. maja, na njegov rođendan - priča Snežana i dodaje da je bila ushićena:
- Nije bilo srećnijeg deteta od mene. Tito je bio raspoložen, svašta me je pitao, gde mi rade mama i tata, šta želim da budem kad porastem. Rekla sam mu da pohađam nižu muzičku školu i da silno želim da nastavim muzičko školovanje, ali da u Kraljevu nema srednje muzičke škole. Objasnila sam mu da je moj tata zbog toga kao vojno lice tražio premeštaj u Beograd, i to nekoliko puta, ali da mu vojska ne da. Dok sam mu to pričala, čak sam počela i da plačem. On se sažalio, poljubio me u kosu i rekao mi da ne brinem. Već u septembru otac je dobio prekomandu za Beograd. Njegove starešine su nam rekle da je to Tito lično naredio. Tako sam ja, zahvaljujući Titu, uspela da upišem srednju muzičku školu u Beogradu i mnogo sam mu zahvalna zbog toga što je učinio za mene i moju porodicu.Pevačica je kasnije, kada je postala velika zvezda, imala čast da još dva puta zapeva pred Maršalom, ali nikada nije htela da govori o tome u javnosti i da, kako je rekla, na taj način stiče poene. Ivan Ercegovčević
