OGNJEN AMIDŽIĆ: Da je moj otac živ, ne bi mi dao da budem voditelj!

Ljubav prema ovoj profesiji poneo je iz kuće gledajući svog oca Zorana kako radi. Zoran Amidžić je život izgubio na radnom zadatku na Baniji 9. oktobra1991. kao dopisnik Televizije Beograd. I Ognjen je svoj uspon ka zvezdama počeo na RTS.- Ja sam u toj priči od rođenja zbog mog pokojnog oca. Mnogo sam naučio slušajući šta on radi, svesno ili nesvesno. Smešno je to reći, ali već u osnovnoj školi sam mogao da pišem reportažu. Jesi li se pokajao što si napustio RTS?- Naravno da nisam. Ja sam kao i svi mladi tih devedesetih čekao promene, neko bolje vreme i bio sam dosledan. Imao sam ponude i pre Pinka, ali nisam želeo da napustim RTS. Od tog 5. oktobra 2000, pa sve do 5. oktobra 2001. godine, kada sam i prešao na Pink, ništa se nije desilo. Na Pinku su mi dali odrešene ruke i pustili me da radim stvari koje na RTS nisu smeli. Da li si se tada zapitao šta bi na tvom mestu uradio tvoj otac?- Nisam, jer su došla druga vremena. Da je moj otac živ, on mi ne bi ni dao da se bavim novinarstvom. Rekao bi mi: „Ne možeš ti da radiš, tebe zovu da radiš zbog mene.“ Mi smo tako bili učeni i vaspitavani po tom starom kovu da ne može ništa preko neke protekcije. On bi se sigurno bunio. Da je on bio živ, ja bih sigurno morao da idem na neku drugu televiziju, da to ne bude RTS jer je on tamo radio. Hoćeš li ti podržati svog sina ako bude želeo da se bavi novinarstvom?- Ne vidim razlog zašto ne bih. Samo nek je živ i zdrav, sve ostalo ćemo lako. Jesi li završio fakultet?- Prešao sam na privatni fakultet, nadam se da ću uskoro završiti. Voliš da se šališ sa ženama koje gostuju u tvojoj emisiji, da li ti je Danijela nekada zamerila?- Nije naravno, ona kapira šta je šou i šta je zezanje. Mislim da nikoga nisam uvredio, to mi nije namera. Volim da se zezam na tuđ, ali i na svoj račun. Ona učestvuje u pripremi emisije, uvek čuje od mene i ko su gosti i šta ja smišljam. Daje mi dobre predloge. Da li te muvaju poznate cice kad dođu u emisiju?- Na televiziji sam 23 godine. Prošao sam te dečje bolesti kao klinac, kada upoznaš nekoga ko ti je bio fascinantan. Odavno, od jutarnjeg programa na Pinku, po mom mišljenju, najboljeg jutarnjeg programa. Tada sam došao u kontakt sa svim ljudima i ženama koje su vrlo popularne i harizmatične, tada sam naučio da je to sve posao. Sa svima imam izuzetno prijatan odnos, ali nikada to nije išlo u nekom drugom smeru. Da li planiraš proširenje porodice?- Naravno da nam je to želja, samo videćemo kad je pravo vreme za to. U jednom trenutku bio je veliki rivalitet između tebe i Ivana Ivanovića.- Meni je drago što je moja emisija posle devet sezona u punoj snazi. Sve što se pojavi novo u bilo kom trenutku, bilo ko da to bude, to će privući pažnju. U ovom poslu je to tako. Samo da se pojavi čovek koji izgleda isto kao vi i da radi isto, samo da izgleda malo drugačije i da ima drugačiji naglasak, ljudi će misliti da je to novo, to će privlačiti pažnju. Radujem se da se pojavi što više stvari, da bude što veća konkurencija, jer će se automatski i ljudi više truditi. Da li ti je Ivan najveći rival?- Meni nije, e sada, možda vi to tako doživljavate. Emisiju kakvu imam ja nema niko. Ostali rade emisije koje su prilagodili sebi i svojim televizijama. Bitno je i na kojoj je televiziji emisija, na mojoj televiziji neke emisije s tim rejtingom nikada ne bi prošle. Tvrdim da je zahtevno raditi na Pinku, jer su velika očekivanja u vidu rejtinga. Kako to izgleda kada se sretnete Ivanović i ti?- Nisam ga dugo video.

Kurir