Pošto je imao samo dve godine kad se ovaj stravičan zločin dogodio, majku ne pamti, ali je nekako uspeo da nađe njen grob i podigne joj spomenik.
Bora kaže da je preživeo sudbinu ratnog siročeta i da je uz pomoć pesme uspeo da pronađe sreću u životu.
"Rođen sam 1941. godine u Donjoj Suvaji kod Bosanske Krupe, na početku Drugog svetskog rata. Bosnu je tada preuzela NDH na čelu sa ustašama. Oni su šurovali sa Nemcima, a ubijali su naše ljude. Išli su od kuće do kuće, jurili komuniste, partizane, pucali po civilima. Kad sam imao dve godine, ustaše su ubile moju majku Stoju. Držala me je u naručju ispred kuće, a rafal joj je presekao stomak", priča Bora Drljača
"Ne sećam se majke, a nemam ni slike, pošto su izgorele u kućama koje su zapalili. Nisam znao gde je sahranjena, čuo sam bio da je istog dana pokopan i jedan narodni heroj. Preko tog groba sam našao njen i podigao joj spomenik. Bio sam ratno siroče, školovao se po domovima. Na kraju sam u Beogradu upisao fakultet, ali je pesma pobedila.
Kurir.rs/vesti-online
NE PROPUSTITE
