Rešio sam ove nedelje da sa nekoliko detalja osvetlim jedan deo života našeg naučnika Mihajla Pupina. Znamo da je dao nemerljiv doprinos razvoju telefonije sa čuvenim kalemovima. Znamo da se ponosio svojim poreklom - uvek je isticao da je rođen u selu Idvoru u Banatu. Ali povod za ovih nekoliko redova je serija kratkih priča u emisiji „Žikina šarenica“ nedeljom, koje pričaju o lozi Pupinovih i patriotizmu Mihajla Pupina.
Evo, navršilo se 99 godina od završetka Prvog svetskog rata. U posleratnom periodu Pupin je na polju diplomatije i rešavanju graničnih pitanja učinio nešto o čemu vrlo malo znamo. Zahvaljujući, između ostalog, iskrenom prijateljstvu sa tadašnjim vladarima Amerike, pomogao je domovini. Prvo, Idvor posle ovog rata zamalo da pripadne Mađarskoj. Našao je Pupin način da priupita da li je normalno da rodno mesto Mihajla Pupina, Srbina, pripadne Mađarskoj. Tadašnji mozgatori su malo razmislili i rešili. Idvor će biti u sastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Pomenusmo Slovence. O njima znamo da su emotivno hladni. Ali zagrlili su Pupina i pustili koju suzu na pregovorima u Parizu. U Gradu svetlosti. A pošto je veoma svetlo - videlo se. Triglav, Bled i još nekoliko mesta, zahvaljujući razložnom zalaganju Pupina, pripali su kraljevini, tačnije Sloveniji. Ovo je kao objašnjenje zašto je na najlepšem mestu na Bledu postavljen spomenik Pupinu.
Svi, pa i Makedonci, uglavnom su ćutali i o ovom: da nije bilo Pupinovog razložnog obrazloženja, granica između Albanije i Kraljevine SHS bila bi posred Crnog Drima. Kakav crni Drim, reče Pupin. Onda bi i Vevčani, mesto u koje se doselila njegova prabaka Pupa, pripali Albaniji. A prabaka je iz Albanije pobegla, i to iz centra Cincara, čudesnog grada Moskopolisa.
Pozdrav do naredne nedelje.
Vaš Žika
NE PROPUSTITE
