Zdravko Čolić uspešno završava 2017. godinu. Obožavaocima je poklonio album „Ono malo sreće“ sa jedanaest ljubavnih pesama, a najvatreniji fanovi dočekaće Novu godinu s legendarnim Čolom, na trgu u Sarajevu.
U novogodišnjem intervjuu za Kurir, pevač otkriva da li ima nešto u životu što nije ostvario i ostavio za 2018. godinu.
- Obično za tu noć poželimo jedni drugima dobro zdravlje i sreću. Svako nešto želi u životu, neko da se oženi, neko da se uda, neko da se zaljubi. Deca imaju svoje želje, tako da je to noć najrazličitijih želja, ali mislim da je najvažnije poželeti ljudima dobro zdravlje. Neka Deda Mraz svojim čarobni štapićem donese mirno stanje na ovim prostorima, da se više volimo, stanje mira, spokoja i dobrog zdravlja.
Sećate li se kako ste provodili praznike dok niste formirali porodicu?
- Kad sam bio mlađi, za Novu godinu uveksam bio s familijom u kućnoj atmosferi. Voleo sam da dobijem čestitke, one koje su se nekada pisale, sada je to sve prešlo u elektronsku formu i nema više tu emociju. Danas bi me obradovalao da dobijem pravu čestitku i to muzičku s nekom lepom božićnom pesmom. Kasnije, kada sam već počeo da izlazim, voleo sam da za doček budem u vikendici na obroncima Bjelašnice. Nas nekoliko parova, švedski sto, kamin. Ponesemo svečanu garderobu, pa se oko 23 sata presvučemo u odela i sačekamo Novu godinu. Onda nas uhvati sneg, pa ne možemo da izađemo iz vikendice. Prava idila, kao sa razglednice.
Kako izgleda praznična atmosfera u vašem domu?
- Kuća je okićena, pokloni lepo upakovani, za jelku je zadužena mlađa ćerka Lara i tu se niko od nas ne meša. Supruga Aleksandra uvek spremi raznovrsna jela i ona koja najviše volimo. Priroda mog posla je takva da za Novu godinu uglavnom imam koncerte, tako da porodično putujemo, zajedno smo i sa prijateljima slavimo. Novogodišnja i božićna atmosfera u kući asocira me na detinjstvo.
Da li ispunjavate sve želje ćerkama?
- Na obe sam slab i trudim se da im ispunim želje, ali one nisu mnogo zahtevne. Te male želje nije im teško ispuniti. A ja, otac ko otac, pogotovu kad su ženska deca u pitanju, bez obzira na to da li mogu ili ne mogu, pokušavam da im udovoljim. Volim osmeh radosti na njihovim licima.
Pokazuju li sklonost ka pevanju i jesu li uobražene, budući da su naslednice najveće muzičke zvezde?
- Nisu uobražene i opterećene tatinim poslom, imaju normalno detinjstvo i svoje školske obaveze. Čime će se u životu baviti, sada je rano reći. Muzikalne jesu, ali ima još vremena.
Kako izgledaju dani Zdravka Čolića?
- Volim da se družim s ljudima po restoranima, povede se neka lepa priča uz ukusne zalogaje i uvek hedonistički spojimo lepo i korisno. Prilično sam opušten, obožavam putovanja i uvek se radujem kada srećem nove ljude.
PROŠLOST Uspomene iz detinjstva
KAO KLINAC VOLEO SAM DA BEREM ŠLJIVE
Da li ste nekad brali šljive i jesu li dobro rodile ove godine?
- Album je tek pre petnaestak dana izašao, ali dobro je primljen za ovo kratko vreme. Imali smo i ranije hitić, jednu jako lepu pesmu „Mala“, koja ima fantastičan tekst i lep spot, pa kasnije „Šljive su rodile“ kao drugi singl, jednu geg-pesmu. Uvek smo imali po neku takvu, što je dobra uvertira za balade kojih najviše ima na novom albumu. Što se tiče šljiva, to je jedna od najomiljenijih voćki u Bosni, pogotovu kad je reč o rankama. Imali smo u Sarajevu nekog komšiju koji je došao iz Amerike, zvali su ga Jovo Amerikanac, na Grbavici je posedovao veliko imanje pod šljivama, sve su bile „ranke“, a mi deca smo preskakali ogradu i često brali šljive kod njega. Bilo je i šljivika gde su nas rado primali. Bilo nas je mnogo, ja sam svirao gitaru i zabavljao ljude, a onda smo brali šljive. A rodile su kako gde...
Ljiljana Stanišić - Foto: Promo; Privatna arhiva
