Dve pevačice Anabela Atijas i Kaća Grujić, osim što se uspešno bave pevanjem, ne libe se ni da se late drugog posla. Obe tvrde da bi radile bilo šta kako bi zaradile, naročito Anabela, koja ima tri ćerke kojima je najveći životni oslonac.
Koleginice su uoči proslave Praznika rada obišle gradilište Paliluske pijace i videle kako je to raditi u kombinezonu, sa šlemom na glavi na prolećnoj vrućini. Njima se dopalo da bar na sat vremena budu radnice udarnice, a zidari i svi ostali majstori su ih dočekali s osmehom na licu i uputili ih u tajne njihovog zanata.
Kada i kako ste zaradile svoj prvi novac?
Anabela: Bila sam baš mlada kada sam počela da radim. U rodnom Goraždu imali smo ogromno polje jagoda na kojem je radilo dosta ljudi. Ja sam se prijavljivala uvek kada je berba, pa su nam plaćali po gajbi - koliko nabereš gajbi, toliko novca dobiješ. Ustajala sam u pet ujutru, ali mi nije bilo teško. Ne sećam se šta sam od tog novca kupila, verovatno neke slatkiše. Posle toga sam radila kao prodavac sladoleda, a u Beogradu prvi posao mi je bio kafe kuvarica i sekretarica u jednoj velikoj firmi.
Kaća: Prve pare sam zaradila sa 18 godina, kada sam i počela da pevam. Ne bih da pričam baš o svoti novca, ali je svaki početak težak dok ne ostvarimo ime i prezime. Odmah sam otišla u šoping i kupila garderobu.
Da li ste maštale o tome da budete pevačice?
Anabela: Jesam, mislim da je to bio san svake devojčice. Držala sam zamišljeni mikrofon ispred ogledala, oblačila se kao Lepa Brena, ona mi je bila idol. Kasnije sam volela Madonu, Marinu Perazić, Viktoriju...
Kaća: Ono što sam zacrtala, to sam i ostvarila.
Da li biste mogle za sebe da kažete da krvavo zarađujete novac od muzike?
Anabela: Da, mogla bih tako da kažem. I dalje uživam u svom poslu, mada polako imam i potrebu da se povučem, da sebi priuštim mirniji život. Možda ću tako manje zarađivati, a možda i više, zavisi od angažovanja.
Kaća: Naravno. Naš posao nije lak. Ljudi misle da je naš posao uzeti mikrofon, otpevati i otići kući s novcem, ali to nije tako. Mi nikad nemamo slobodne dane, radimo s najvećom temperaturom, za bitne datume i proslave nismo tu, a sa porodicom provodimo mnogo manje vremena. Svaki posao je težak, a za svoj i te kako smatram da jeste.
Kakve biste bile kao šefice na gradilištu?
Anabela: Nisam nikada znala da budem stroga. Mnogo bih više u životu postigla da sam to znala. Uvek sam išla logikom da što sam ja raspoloženija, pristupačnija i druželjubivija prema saradnicima, oni će lepše i bolje raditi svoj posao. Nije mi žao što sam tako radila, mada su mnogi to znali da zloupotrebe. To govori o njima. Vrlo brzo takvi su nestali sa scene, kako sam ih dočekala, tako sam ih i ispratila.
Kaća: Eto, danas sam se našla u toj ulozi i moram ti reći da je teško. Sigurno da bi se snašla i da bi odlično vodila organizaciju, ali treba dosta truda i znoja.
Kurir / M. DEJANOVIĆ - I. ERCEGOVČEVIĆ
Foto: Zorana Jevtić
