Najnovije vesti

SLOBODAN ŠARENAC ZA LENU: Moje ćerke su aspirin za sve probleme!
Foto: RTS Arhiva

MOJA PRIČA

SLOBODAN ŠARENAC ZA LENU: Moje ćerke su aspirin za sve probleme!

Stars

Ne samo što je visok već se visoko kotira kod onih koji vole i sport i zabavu. Novi voditelj "Šarenice", u paru s Anom Babić, iz nedelje u nedelju prisutan je u našim domovima

 

Teško je zamisliti prenos košarkaške utakmice bez poznatog glasa ili markantne pojave Slobodana Šarenca, sportskog novinara i jednog od zaštitnih lica RTS, gde je proveo čitav radni vek. U statistici njegove sportske karijere već je 10 evropskih i pet svetskih košarkaških prvenstava, kao i tri olimpijade. Košarka mu je najveći porok, ali mu je upravo on doneo životni susret sa suprugom Anđelijom Arbutinom, slavnom jugoslovenskom i srpskom košarkašicom. Otac Nine i Lane od marta ove godine vodi i kultnu zabavnu emisiju RTS "Šarenica", zajedno s koleginicom Anom Babić. Ovo je čovek kog gledaoci jednostavno vole, šta god radio.

 

U sportskom novinarstvu odavali ste utisak sigurnosti i ozbiljnosti. Mislite li da je to jedan od razloga što su vas odabrali da vodite "Šarenicu"? Gledaju je ljudi željni ne samo zabave već i osećanja da ih neko razume i da je njihov čovek?

foto: RTS Arhiva

 

- Ovo je bolje pitanje za rukovodstvo RTS, ali je i to možda bilo jedan od razloga da dobijem ponudu da budem jedan od dva voditelja "Šarenice". Ja sam se šalio da me je moje prezime preporučilo jer odlično ide uz ime emisije. Moguće da je i faktor iznenađenja bio bitan. Verovatno je malo ljudi koji su baš mene očekivali na ovoj poziciji. Sada se obraćam potpuno drugačijoj publici, ali koja takođe razume i shvata mene i moj rad iz dosadašnjeg sportskog opusa. Mislim da smo zadržali dobar deo starih gledalaca "Šarenice", ali i dobili novu publiku koja dosad nije gledala ovu emisiju.

 

Da li ste jedan čovek u poslu, a drugi privatno?
- I u sportskim prenosima i u svim stvarima koje sam radio do sada trudio sam se da budem onakav kakav sam u prirodi. Ovo je prva šansa da me TV publika upozna i u drugom svetlu, u novoj ulozi koja je izazov za mene.

 

IMIDŽ SE MALO PROMENIO

Možete li, koliko vam kolegijalna solidarnost dopušta, da kažete u čemu se profesionalno razlikuje vaš pristup emisiji od onoga kakav je imao Žika Nikolić?

 

- Samim tim što smo koleginica Ana Babić i ja voditelji "Šarenice", pristup je promenjen. Mi imamo naš način vođenja ove emisije koji se verovatno razlikuje od prethodnog.

Kolega Žika Nikolić je godinama gradio imidž ove emisije koji se sada promenio činjenicom da je vodi dvoje voditelja. Ne mogu da pravim komparaciju "Šarenice" na RTS nekad i sad jer smo, naravno, Žika, Ana i ja različiti i imamo drugačiji pristup voditeljskom poslu, ali publika mora da odluči šta joj više odgovara. Ovo je takva vrsta programa u kome ima mnogo gostiju i velika je gužva, a mi prema svima imamo isti odnos. Poštujemo njihov rad i to što dolaze u našu emisiju i želimo da čujemo sve što imaju da kažu.

foto: RTS Arhiva

 

Kako biste opisali svoj lični doživljaj "Šarenice"?

- Ovo je možda i najkompleksnija emisija na kojoj sam radio do sada na televiziji. Bilo je i težih projekata, ali ovaj se ponavlja iz nedelje u nedelju. Treba napraviti dva sata kvalitetnog programa koji bi se dopao svima u Srbiji, gde bi svako pronašao ono što njemu odgovara. Želja nam je da Srbiju pokažemo kao veliku šarenicu, sve boje ove naše zemlje, gledane sa sve četiri strane sveta. Ja sam samo jedan deo ekipe koja radi zajedno, sa urednicom Anetom Ivanović na čelu. Emisiju čini zaista veliki broj ljudi koji vredno rade, a na ekranu ih predstavljamo Ana i ja, i sprovodimo u delo ono što svi zajedno uradimo.

 

NAJBITNIJI SU ŽICA I ŠARM

Da li se vaš privatni život promenio otkad radite ovakvu vrstu programa?
- Imam manje slobodnog vremena, ali veliku podršku supruge i ćerki, tako da se sve stigne.

 

Šta čovek treba da ima u sebi da bi bio dobar u poslu, ali i odgovoran prema svojoj porodici, deci?
- Treba da ima žicu za ovaj posao, kao i šarm i duhovitost. Ako to nema, džabe sve škole, fakulteti i kursevi. Naravno, sve to mora da se završi, ali je ovaj posao zanat koji se mora ispeći u praksi.

 

Novinarstvo i zdravlje - mogu li zajedno?
- Ovo je dobro pitanje za mog doktora koji bi se verovatno složio s vama i koji bi zatražio da zdravije živim, ali to jednostavno nekada nije moguće. Takav način života i rada traži svoje žrtve, ali borba traje.

 

Naiđe li neka žuta minuta?
- Svašta može da me iznervira, a ja se borim protiv toga iako se takve stvari ne mogu promeniti.

 

Šta vas razonodi, ulepša dan?
- Kada se vratim kući, a ćerke me dočekaju zagrljajem. One su sjajan aspirin za sve probleme koji se ponekad jave.

foto: RTS Arhiva


KAD SRCE ZAIGRA

Izjavili ste da nemate vremena za filmove. Ipak, koji film vas je skoro oduševio?
- Nisam rekao da nemam vremena za filmove. Za dobru knjigu i film uvek se mora naći vremena, a ni sam ne znam koliko sam ih pročitao i odgledao. U poslednje vreme sam gledao i nekoliko serija. S obzirom na to da nisam pristalica da iz nedelje u nedelju očekujem novu epizodu, mogućnost gledanja svih epizoda na internetu, kada poželimo, rezultiralo je time da sam odgledao serije "Birmingemska banda" i "Tabu". Film koji mi se dopao u poslednje vreme je "Odmetnik" sa Leonardom Dikaprijom, ali meni se u tom filmu više dopala uloga i gluma Toma Hardija.

 

A sada malo o Mundijalu... Pogađaju li vas porazi Srbije? I ne samo tu, kako ih generalno doživljavate?
- Naš fudbal nas svaki put uvek uvede u iste faze. Prvo se samo nadamo da reprezentacija može do nekog dobrog rezultata. Zatim uđemo u stadijum kada verujemo da možemo da pobedimo i najbolje ekipe na svetu, a onda na kraju stigne otrežnjenje i razočaranje.

 

Porazi mi, naravno, teško padaju, kao i svim ljubiteljima sporta u Srbiji.

Kada vam srce najviše zaigra ako je sport u pitanju?
- Uvek kada igra naša košarkaška reprezentacija. To su momci koji imaju moju bezrezervnu podršku.


ANĐELIJA JE STUB PORODICE

Da li ravnopravno brinete o ćerkama sa suprugom Anđelijom Arbutinom? Jesu li uloge podeljene, odnosno gde se vi najviše pitate?
- Anđelija je stub naše porodice, a ćerke i ja smo vagoni u kompoziciji koju ona pokreće. Uloge roditelja se ne mogu deliti i zajedno vaspitavamo Ninu i Lanu da budu dobre i poštene, pre svega dobri đaci u školi i što bolji sportisti. Bave se plivanjem i atletikom. Za sada nijedna od njih nije krenula maminim stopama u košarci, ali nikad se ne zna.

foto: RTS Arhiva

 

(Ljilja Jorgovanović, Foto:RTS Arhiva)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...