Kristina Radenković jedno je od omiljenih lica kviza "Slagalica".
Svojom nenametljivošću, prefinjenim stilom i smirenošću oduševljava gledaoce, a ona iskreno priča o sebi, roditeljstvu, karijeri.
Pojavili ste se u seriji "Nemanjići, rađanje kraljevine". Da li ćete biti u nastavku?
- Pojavila sam se i baš sam ponosna što sam deo toga. Ponosna sam što postoji ta serija, pa i da nisam bila deo toga. Još uvek ne znam ništa o nastavku. Videćemo šta će biti.
Danas smo svedoci ekspanzije domaćih serija. U kojoj biste vi rado glumili, budući da ste se školovali za to?
- Kada sam došla na RTS, u svojoj glavi sam prekinula sa glumom. Nije da me totalno ne zanima, igram u predstavi, u pozorištu sam kao producent, ali nisam, osim "Nemanjića", imala preveliku želju da budem ni u jednoj drugoj seriji.
Dosta vremena provodite sa ćerkom Tarom. Kojim postulatima se vodite prilikom njenog vaspitanja? Da li se nečega plašite kada je odrastanje u pitanju?
- Vodim se postulatima kojima smo vaspitavane sestra i ja. A da li se nečeg plašim, pa da. Strašno se plašim okoline, interneta, svih opasnosti koji vrebaju svuda. Imam strahove kao i svaki drugi roditelj i tek mi treba strpljenja i razgovora s njom, da bih je sačuvala od svih tih stvari koje mogu da budu izazov i privlačne kao i za nas kada smo bili mali. Ali imam još koju godinu da provedem na miru, a onda kreće haos.
Vežbate zajedno sa ćerkom Tarom. Šta vas najviše ona zapitkuje?
- Tara najviše zapitkuje da li može da jede čokoladu, pošto joj je to poprilično branimo. Ali kada nešto dobro uradi, ona uvek traži čokoladu. Još je mala, nije postala znatiželjna. Skače u bazen, a neće da nosi mišiće. Borimo se svaki dan s njom.
Putujete i dosta vremena provodite sa majkom. Da li vam je ona najbolji prijatelj? Da li njoj možete sve da kažete?
- Imam ogromno poštovanje i zahvalnost prema njoj, ipak je ona prvo roditelj, pa moj prijatelj. Imam prave prijatelje, ali i ona mi je prijatelj i verovatno me od svih voli najviše.
Neko ste ko je vrlo staložen, a često ljudi pomisle da ste i hladni. Da li ste plačljivica po prirodi. Plačete li često?
- Odmalena me zovu kocka leda. Verovatno je i do horoskopa i uvek sam izgledala mnogo hladno. Istina je sasvim drugačija. I moram priznati, to što izgledam hladno i vrlo staloženo reagujem u stresnim situacijama - mnogo mi pomaže u životu. Na nesreću, odajem pogrešan utisak. Mada možda to nije ni toliko loše. Bliski ljudi znaju kakva sam, nisam plačljivica. Zaplačem često i na lepe stvari. Zaplačem kada je neko nemoćan, kada je nepravda u pitanju. Uglavnom se zatvorim u sebe, ćutim i čekam da prođe.
Kurir.rs/Blic, Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
