Svetlana Ceca Ražnatović tvrdi da se u pokojnog supruga Željka Ražnatovića zaljubila zbog njegovih ljudskih kvaliteta, a ne zbog moći koju je imao. Pevačica otvoreno priča o svojoj najvećoj i neprežaljenoj ljubavi, Arkanu, o tome kako joj je žao što ga deca ne pamte jer su bila mala, o društvenim mrežama koje nas udaljavaju, a otkriva i zbog čega najčešće zaplače.
Kakav muškarac može da osvoji Cecu? Mora li da bude moćniji od Arkana?
- U Željka se nisam zaljubila zbog njegove moći, već sam se zaljubila u njega kao čoveka, u njegove ljudske kvalitete, karakterne osobine, fizički izgled... Mene interesuje neko ko će uspeti emotivno da me pokrene i neko ko će uspeti da me usreći, a ne koliko je moćan i koliki mu je bankovni račun.
Kad ga se najčešće setiš, da li je to u danima praznika, kada bi trebalo da su porodice na okupu?
- Ne mislim na Željka samo kada su praznici. Svakodnevno je prisutan u našim životima, u pričama. To je čovek koji je obeležio moj život.
A deci? Sećaju li ga se ona i koliko njima nedostaje?
- Veljko i Anastasija nažalost ne pamte oca. Oni su bili bebe kada su ostali bez njega, Tasa je imala godinu i po dana, a Veljko tri. Ne pamte ništa u vezi sa njim. Pogađa ih kada pročitaju nešto ružno o ocu, ali to ne može da se spreči. Naučili su da žive sa neprijatnim situacijama, sve je to život.
I ti si izgleda naučila da živiš sa neprijatnim situacijama, jer si ih zbog toga što si bila Arkanova supruga imala nebrojeno puta...
- Jesam i mislim da to nosim na dostojanstven način. Trudim se da budem takva i u porazu i u uspehu. Sve mogu da mi oduzmu, ali ne ponos i dostojanstvo. Nikada neću sesti u ugao svoje sobe i plakati nad sudbinom. Borac sam i znam da se posle kiše pojavi sunce.
U poslednje vreme mnogo je devojaka samo, kao i ti. Znači li to da u Srbiji nema pravih muškaraca ili su žene previše digle kriterijume?
- Problem je u tome što su svi prezauzeti karijerom, obavezama... Svaka žena koja ima karijeru nema mnogo vremena da izlazi, a ipak morate izaći iz kancelarije i kuće da biste sreli nekog. A Srbija zasigurno ima kvalitetne muškarce.
Pa što onda ne prilaze devojkama, u čemu je problem?
- Pitanje je da li su ti momci u prilici da izvedu devojku na večeru ili piće? Mi nismo bogata zemlja, a na sceni vladaju vrednosti koje meni apsolutno nisu prijemčive. Sve je postalo interes, marka, život na visokoj nozi, nešto što je nerealno.
Tvoj sin Veljko verio je Bogdanu, sledeći korak je svadba, a onda na red dolaze i deca. Jesi li spremna da postaneš baka i možeš li sebe da vidiš u toj ulozi?
- Sve je to u Božjim rukama. Kada treba da se desi, desiće se. Bogu hvala da nam se deca rađaju u miru i da možemo da im sve priuštimo.
Veljko je svio gnezdo sa Bogdanom, a jednog dana će i Anastasija sa nekim. Razmišljaš li da ipak nađeš muškarca sa kojim bi delila samoću kada decu odu svojim putem?
- Čoveku se ljubav desi, to se ne kupuje, nema prodavnice za to.
Ko nam je to nametnuo?
- Društvene mreže u kojima se prikazuje lažan život. Mnogi momci, kada pogledaju profil devojke koja im se svidi, pomisle: "Ona je navikla na ovakav način života, ja nemam ništa od toga da joj pružim", i onda se sklanjaju. Na društvenim mrežama se potencira na luksuzu, automobilima, satovima, cipelama, firmama, a retko ćete videti na Instagramu da neko deli ljubav. Svi su do ludila isfotošopirani sa stručićima, pločicama, a nigde ljubavi.
Jesmo li zbog sveg tog lažnog sjaja postali iskompleksirani?
- Sve što se dešava kod nas je uticaj sa Zapada. Mi gledamo iz tih zemalja rijalitije gde se prezentuju ljudi koji žive u besnom luksuzu. U prirodi čoveka je da mašta i da želi i on to isto. Mnogi prikazuju lažni sjaj, a naši muškarci žive u zabludama sa društvenih mreža. Mada, onaj ko je hrabar priđe devojci i nema problem sa tim.
Kada si poslednji put plakala?
- Plakanje je zdravo zbog psihičkog filtriranja organizma. Veliki sam emotivac, ali nisam plačljivica. Ni kao dete nisam plakala ako mi nešto ne daju. Uvek sam bila razumna, a to je stvar vaspitanja. Lidiju i mene su roditelji tako odgojili, pa ja to prenosim i na svoju decu.
Da li i Veljku kažete da je u redu da muškarac plače ili ipak smatrate da jačem polu to nije dozvoljeno?
- Pošto imam i sina i ćerku, uvek sam govorila da i muškarci treba da plaču. Ne treba se toga stideti, to je dobro za psihu. Potpuno je pogrešno postavljena teza - ti si muško, ne treba da plačeš. Zašto? I muškarac treba zdravo emotivno da sazreva. Svejedno je da li će pustiti suzu od tuge ili sreće, bitno je da ispoljava emocije.
Zbog koga sada, kada si u zrelim godinama, najčešće zaplačeš?
- Zbog bolesne dece. To su strašne stvari i ne daj Bože nikome da doživi to. Ježim se zbog toga i suze mi idu na oči. Dva puta sam bila u sigurnoj kući. Slušala sam priče tih žena i dece šta su proživljavali i to je jezivo. Tu ne možete suze da obuzdate. Iz vas vrište i bes i tuga i sve moguće.
Da li ste vi nekada bili žrtva nasilja?
- Nisam, ali svakom može da se desi da dobije šamar, batine. Nikada ne bih dozvolila da se osoba koja me udari provuče. Prijavila bih, tražila bih javnu osudu i procesuiranje te osobe, psihijatrijsko veštačenje, pa i lečenje, jer se ne dešava iz čista mira da vi posegnete rukom ili motkom na nekog. To su psihički poremećene osobe.
Kurir.rs/Informer, Foto: Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
