Poslednje stihove ove balade Neša Leptir je ispisao u februaru 1990. na lekarskom receptu u bolnici gde je ubrzo preminuo posle teške bolesti. Muzičar Milan Đurđević je 28 godina kasnije komponovao i snimio pesmu i spot sa svojim bendom "Neverne bebe".
Numera je trebalo da bude objavljena na albumu "Modra bajka" koji je Neša spremao 1990, ali ga nikad nije dovršio. Rođeni brat beogradskog muzičara Željko Radulović ističe, za "Novosti", da su nada i vera u ljubav ponovo na istoj adresi, što je poruka pesme.
- Neša je napisao tekst pred odlazak u bolnicu, a poslednje stihove u bolnici - kaže za naš list Željko Radulović. - Nije završio muziku, pa je to uobličio Milan Đurđević. Pesma je ostala nedorečena, to je moj poslednji živi kontakt sa Nešom, koji se sada nastavlja. Ostavio je još nekoliko nedovršenih pesama. Ceo Nešin život je bio "Modra bajka", od prvog vetra u leđa, prvih pesama i nastupa. Održao je 200 nastupa pre nego što je objavio prvu ploču.
Pretpostavljam da je nešto slutio, modra boja uvek ostavlja upitnik. Život nije ni crn ni beo, već nešto između, to je upravo ta modra boja. Neša je stvarao u naboju. Šta mu je prvo bilo pod ruku, to je dohvatio, olovku, papir ili bilo šta drugo. Tako je zapisivao svoje misli, pa je na lekarskom receptu pred odlazak napisao pesmu.
Radulović naglašava da je zahvaljujući Neši Leptiru, Milanu Đurđeviću i "Nevernim bebama" pesma nastavila da živi i da je njegov brat uvek znao da razvedri ljude.
- Opet su oživele one sitnice, opet jeleni umiru sami, neko nekom viče vrati se, nekoga muči gde je Nataša, neko govori dečko 'ajde oladi ili nemoj da me nerviraš. Opet bole grudi balkanske, neko kreće tragom vetra dok suze sa zvezda padaju...Na pitanje zašto je trebalo da prođe toliko godina da pesma bude objavljena, Radulović kaže:
- Neša je bio kulturna ikona ovoga grada i podneblja. To se ne meša sa politikom ili bilo kojim drugim stvarima. Čeka se pravi momenat da naiđete na srodne duše i kvalitetne izvođače koji imaju isti naboj energije i želju da nadu i veru u ljubav podele sa drugim ljudima. "Neverne bebe" nisu slučajno tu, oni su razmišljali kao Neša. Kada su čuli ovu pesmu, oduševili su se. Ova pesma je Nešina poslednja poruka. To je dokaz da je nesebično delio ljubav sa ljudima oko sebe. Do poslednjeg trenutka je želeo da piše, to je bila njegova misija.
Brat Neše Leptira nam otkriva o čemu su razgovarali pred njegov odlazak.
- Šalio se dok je bio u bolnici. Pre toga je želeo da ponovo poseti Liku, mesto gde je rođena naša majka i gde je proveo divne dane sa drugarima u šatorima. Želeo je još jednom da ponovi tu scenu iz svog života. Ali nije stigao. Čak i ovaj spot donekle dotiče tu njegovu ljubav prema prirodi i želju da se poistoveti sa njom. Kada je kao dečak sa tatom otišao na pijacu da kupe božićnu jelku i video da je to sečeno drvo koje je bilo živo, plakao je. Nisu mogli danima da ga smire. Emociju je imao ne samo prema ljudima, već prema svim živim bićima. Voleo je da šeta po kiši, naročito leti. I smeh i plač su u kategoriji ljudskih osećanja. I jedno i drugo ima istu vrednost i to je negovao kroz život i stvaralaštvo. Na pitanje šta bi Neša rekao da je živ i da je čuo pesmu, njegov brat kaže: "Da je živ rekao bi: "Bravo majstori." A zatim: "Izvinite što sam zakasnio." Onda bi se nasmejao, uozbiljio a zatim pustio suzu".
Kurir.rs/Novosti/Foto Pritnscreen
NE PROPUSTITE
