Poznati restoran u blizini Autokomande, jedan od najprometnijih lokala u Beogradu. Radi 24 sata, uvek je pun prolaznika jer je auto-put u blizini, ali i redovnih gostiju, kojima je omiljeno mesto.
Jedan od njih bio je i Šaban Šaulić. Kralj narodne muzike je, kažu, u ovom restoranu provodio svaki slobodan trenutak, neretko ostajao i po ceo dan, uvek u istom društvu. Sa ulaznih vrata uočili smo jedan sto na sredini lokala, odvojen sa dva drvena panoa i odlučujemo da se tu smestimo. Konobar prilazi, izvinjava se i govori da je sto rezervisan. Nudi nam da sednemo bilo gde na drugo mesto.
- Mi smo novinari Kurira. Čuli smo da je Šaban Šaulić ovde često dolazio. Hteli smo da razgovaramo s konobarom Budom, kojeg je on najviše voleo, naravno, ako je trenutno ovde.
- Neverovatno, ali upravo razgovarate sa Budimirom Budom Radovićem, i baš ste hteli da sednete za sto koji je za Šabana rezervisan. I niste prvi danas.
- Pa za koga je sad rezervisan sto?
- I dalje čeka kralja. Znate, mi ne možemo da se pomirimo s tim da njega više nema. To veče kad je bio u Nemačkoj, ja sam mislio da će doći ovde, nisam znao da je otišao da peva. Ko god je ušao i hteo da sedne za ovaj sto, ja sam govorio "rezervisano je za kralja". Svima nam je bio jedan od omiljenih gostiju. Ovo je velika tragedija. Nemam reči. Toliko veliki čovek, umetnik, pevač, prava zvezda, a opet vrlo jednostavan, tih, nenametljiv. Ušao bi ovde nečujno sa onim njegovim osmehom, javio bi nam se i seo za sto, baš na ovu stolicu koja je ostala ovako izvučena - priča nam konobar Buda i pokazuje gde je sedeo kralj narodne muzike.
Pitali smo ga šta je Šaban najviše voleo da popije, pojede, s kim je sedeo, o čemu je pričao. I da li je nekad bio neraspoložen, možda nadmen, kao što je to svojstveno nekim muzičkim zvezdama.
- Nikada, nikada verujte mi. On nije znao da se naljuti, prosto takav je čovek bio. Jedino što mu je ponekad smetalo jeste kada neko od gostiju traži da se slika s njim. Ja mu kažem: "Šabane, ovi ljudi imaju želju da se s vama fotografišu", a on me pogleda i pita: "Uf, Budo, je l' mora baš? Ajde slikaću se, šta da radimo". Eto, to je bila sva njegova "ljutnja". Skoro uvek je pio kapućino sa pet kesica šećera, kiselu vodu, ponekad i jeger, a od hrane samo malu pljeskavicu bez luka. S njim je često sedeo Steva Simeunović i ljudi iz tog muzičkog sveta, a ranije je dolazio i pokojni Mića Nikolić - kaže on i priseća se poslednjeg susreta sa Šabanom.
- Pre nekoliko dana je bio ovde, s njim je je tada došao i kum Bobi Stefanović. Čujem da je i on povređen u nesreći, ali je van životne opasnosti. Šaban se vraćao sa svirke pa su se ovde našli, inače su često putovali zajedno i družili su se. On je ovde dolazio godinama, mnogo toga bi još lepog moglo o Šabanu da se kaže.
Dok se pozdravljamo sa ljubaznim domaćinom kojeg je Šaulić zvao "Buda kralj" i zahvaljujemo se na gostoprimstvu i priči koju je podelio s nama, za kraj ga još pitamo koliko dugo će Šabanov sto biti rezervisan.
- Ne znam, za sada još čeka kralja.
Kurir.rs/Ivan Ercegovlević - Nevena Mijušković, Foto:
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
