Vesna Galiot Gala na muzičkoj sceni pojavila se 1994. sa albumom simboličnog naziva "Budim se".
Tim prvencem probudila je dens ritam i vrlo brzo postala najpopularniji izvođač sa mnogo hitova i priznanja od publike i kolega. Galine pesme "Nedostajaćeš mi", "Izaberi", "Zlatna ribica", "Budim se" i druge slušaju se i danas, a ona povremeno nastupa na žurkama u prestonici posvećenim muzici devedesetih.
Kako sa ove distance gledate na devedesete?
- Muzikom sam se aktivno bavila i pre, ali se moj srećan trenutak desio baš tih devedesetih, kada je muzički pravac koji je bio aktuelan i u svetu nekako prošao i kod nas. Te godine, i pored ratnih dešavanja koja prate i spajaju se, nažalost, sa našom muzikom, pamtim kao najlepše jer mi se ispunio san da se profesionalno bavim onim što volim. Ljudi su bili nekako prisniji, bliži, nije bilo interneta, samim tim je bilo mnogo teže napraviti hit, jer ono što se puštalo na radiju ili TV bio je jedini način da se nešto promoviše. Mi se nismo takmičili u izgledu, scenskom nastupu i slično, mada se na to obraćala pažnja, naš uspeh je zavisio samo od toga ko je napravio bolju pesmu. Samim tim su te pesme preživele i puštaju se i danas. Oduvek je bilo hiperprodukcije, ali se tačno znalo od koga se šta i koliko očekuje. Ko je jednom promašio, teško se vraćao na vrh. Meni su devedesete sinonim za zaljubljivanje. I danas kad te generacije kontaktiraju sa mnom, obično kažu: "Uz tvoju pesmu sam se prvi put poljubio, zaljubio, oženio ili udala." I iz tog razloga, pesme iz tog perioda se ne mogu zaboraviti.
Koja pesma vam je donela najviše popularnosti, slave, novca?
- Naravno, pesma koja je postala moja lična karta je "Izaberi frajera po svojoj meri", iako sam najveći uspeh doživela pre nje sa prvim albumom "Budim se".
Sa kim ste od kolega iz tog vremena ostali u kontaktu?
- Nisam se družila sa kolegama, imala sam svoj privatan krug prijatelja, a mi smo se između sebe poštovali, tako da se i danas ne družim sa kolegama iz devedesetih, ali se svaki put kad se sretnemo nasmejemo, prepričavamo nekadašnje doživljaje, i redovno upoređujemo tadašnju sa današnjom muzikom.
Ima li vaš sadašnji posao nekakve veze sa muzikom i zašto ste odlučili da napustite estradu?
- Onog trenutka kad je kod mene došlo do prezasićenja, kad je gaženje đonom postalo dominantno u odnosu na kvalitet kao prioritet, ja sam se povukla, pronašla nov smisao u životu i bavim se poslom u oblasti informacione tehnologije. Verujte mi, ne osećam se kao da sam nešto propustila ili izgubila, jer sam svoje snove ostvarila. Planirala sam u nekim trenucima da se vratim, tražila sam nov pravac, pronašla sam ga... Ali mi se i dalje nije dopadala atmosfera koja vlada na estradi. Ostao je taj osećaj da se bliskost među ljudima izgubila.
(Kurir.rs / Ivan Ercegovčević / Foto: Printscreen )
IZABERI, FRAJERA PO SVOJOJ MERI: Pesma koja je "vaspitavala" devojke
Nostalgična Vratila bih se u to vreme
Da li biste voleli da se vratite u devedesete i zbog čega? - Da, najviše zbog emocija i ljudi koji su tada bili mnogo prisniji, kolegijalniji, i zbog načina na koji se tada gledalo na muziku. Nedostaje mi taj kvalitet i taj način razmišljanja. I pored ružnih okolnosti, nalazili smo način da publici i sebi obezbedimo i zabavu i humor i sreću i ljubav, i da nas po tome pamte.
NE PROPUSTITE
